Jedan od najcitiraniji autora na društvenim mrežama Andrija Jonić, kako sam kaže, kao autor postoji upravo samo na Internetu i nigde više. A pravi Andrija Jonić je biće koje nema ime i prezime i čiji je najbolji prijatelj – suština. Autor simboličkog romana “Refren” za naš magazin govori o poruci koja se krije iza priče o NN-u, objašnjava šta je “najveća ljudska greška”, ali i otkriva šta smatra svojom potpunom slobodom.
WANNABE MAN: Kao mali voleli ste arheologiju i zanimale su vas drevne civilizacije. Kako se onda javila ljubav prema pisanju?
ANDRIJA JONIĆ: Kada malo bolje sagledam stvari, drevne civilizacije nikada nisu prestale da me zaimaju. Možda nisam postao arheolog ali sam nastavio da istražujem. Ako se fokusiramo malo bolje na sam čin pisanja, shvatićemo da je ono takođe jedna vrsta istraživanja. Tematika kojom se ja bavim zahteva ono najteže istraživanje – ono koje počinje negde u dubini našeg bića. Vrlo je moguće da je kod mene zastupljena neka vrsta ljubavi prema istraživanju uopšteno. Svakoga dana se trudim da naučim nešto novo i korisno.
Ovog meseca izlazi treće izdanje vašeg romana “Refren”. Šta vas je inspirisalo da počnete da pišete priču o NN-u?
Nije postojala nikakva određena inspiracija, barem ne da sam ja toga svestan. “Refren” predstavlja roman koji je nastao sasvim slučajno. Volim da napomenem jednu istinu, a ona glasi da je to roman koji nikada nije trebao da bude roman. Jednog sasvim uobičajenog dana sam doživeo nešto neuobičajeno i počeo sam da zapisujem sve svoje misli kao i neke nasumične događaje iz snova koji su na prvi pogled delovali potpuno nepovezano. Nakon četiri godine zapisivanja shvatio sam da u rukama imam priču koju moram da podelim da drugima.
Može se reći da je ovaj roman prilično simbolički. Šta je to što želite da poručite svojim čitaocima?
Život je onoliki koliko ga istražite, ako niste počeli – sada je vreme.
Zašto treba pročitati “Refren”?
“Refren” može pomoći svakoj osobi da krene na put samospoznaje. Međutim, “Refren” se ne može samo “čitati”, on se mora istinski razumeti. Ključ roman jeste u tome da sadrži niz istinski važnih spoznaja svedenih na izuzetno proste reči i simbole koji se određenim redosledom “urezuju” negde duboko u podsvest čitaoca.
Krajnji utisak o samom romanu je zapravo nevažan. Vrlo je moguće da se jednog jutra čitalac probudi baš kao i “NN” – sa jednim potpuno novim pogledom na svet.
Šta je “najveća ljudska greška” koja je definisana u romanu “Refren”?
Najveća ljudska greška je jedan vrlo složen problem. On se ogleda u tome da će se ljudi uvek pre prilagoditi trenutnim okolnostima, ma kakve one bile, nego što će uložiti neku snagu i volju da ih promene. Izgleda da je ljudskom umu lakše da se prilagodi trenutnom rešenju nego da potraži novo. Vremenom to vodi u apatiju i nezainteresovanost ka sticanju novih znanja i traženju nekog novog, drugačijeg puta. Tu se problem dalje razvija, jer oni koji ne znaju da postoji drugačiji put – nikada neće krenuti tim putem. Tada nastupa poslednji čin problema, stagniranje, stanje u kome se ljudski rod nalazi već duži niz godina. Upravo iz tog razloga ljudi nisu mnogo napredovali na polju svoje svesnosti, ako izuzmemo današnju tehnologiju, mi smo umno i dalje jako primitivna bića vođena kratkoročnim čulnim zadovoljstvima i zbog toga nosimo veliku kolektivnu patnju u sebi.
Jeste li vi napravili svoju najveću grešku?
Može se reći da jesam, zapravo, nasledio sam je od predaka (smeh). Sreća je u tome što sam je prepoznao i što radim na tome da buduće generacije dobiju makar malo jasniju sliku o tome šta se dešava na ovoj planeti. Bolji svet je moguć samo ako istinski spoznamo greške, priznamo ih sebi, a potom se posvetimo ispravljanju istih.
