Govoreći o senzibilitetu, svesti o sebi, o sopstvenim osećanjima, žene tu imaju primedbe – da su muškarci zatvoreni, da ne znaju šta osećaju i ne žele da razgovaraju o osećanjima. Kako ti funkcionišeš u tom smislu?
Kad bi žene slušale muškarce – barem te koji malo govore, a mnogo više i sadržajnije kažu u to malo reči… žene vole da pričaju uglavnom, a da ne kažu ništa (ne sve naravno, ne generalizujem). Ja nekako volim da što manje pričam, a da što više kažem. Da kažem što više sadržajnih, suštinskih stvari, a ne da pričam o bilo čemu, da bih u 46. minutu tog govora došao do neke suštine – ili da do nje ne dođem uopšte. Mislim da žene vole da opširno pričaju o stvarima i da misle da su ti rekle nešto što bi ti već trebalo da razumeš, a u stvari ti nisu rekle. To je isto pitanje navike, karaktera, to nisu generalne stvari, one ne treba da se generalizuju kad su muškarci i žene u pitanju – pitanje odrastanja, obrazovanja, društva, ono šta čitaš, šta jedeš, šta gledaš, šta misliš, to je sve nekako u vezi sa tim.
Smatraš li sebe dovoljno emotivno pismenim?
Pa mislim da sam došao u tu fazu da sam dovoljno emotivno pismen. Mislim da sam uspeo da skinem neke stege koje su me ranije terale da budem dobar, vaspitan, šta god to značilo. Mislim da sam, počevši da volim više sebe, postao emotivno pismeniji. U smislu da ne dam da mi se urušavaju emocije tako lako. To možeš da nazoveš nekim kalkulantskim emotivnim pristupom, ali ja mislim da nije, mislim da je suštinski to nekako zrelo. Kad upoznaš sebe, onda u odnosu na tog sebe reaguješ prema svetu.
Reci mi tri dobre stvari o sebi.
Ne mogu da pričam dobre stvari o sebi, mislim da nije lepo.
A lose?
Znam baš da ućutim dugo. Ne da oćutim, nego da ućutim. Mislim da te neke stvari, ne mogu da kažem autodestruktivne, ali te neke loše stvari koje jesu, činim sebi, a ne drugom.
Šta te čupa iz toga?
Raznorazne stvari, ljudi uglavnom. Nisu to destruktivne stvari. Kako da kažem, to su neke stvari za koje ponekad poželiš da sebi nisi morao da uradiš ili da pomisliš, to su neke sitnice, ali one svakodnevne sitinice.
Jesi li zadovoljan sobom i svojim životom?
Jesam, sve više. Nevezano za posao i uspehe, nego za ono što smo pominjali malopre, tu neku emotivnu zrelost i pismenost, mislim da sam postao zrelija osoba. Mislim da sam ušao na ona vrata iza kojih mogu sebe da upoznam još bolje.
izvori fotografija: Story, Puls, Citymagazine
