Da umetnost u našoj zemlji i te kako ima na koga da se “osloni” i ko da je stvara, među mnogima je dokaz i slikar Marijan Muškinja koji nas ove godine predstavlja na već otvorenoj prestižnoj izložbi savremene umetnosti NordArt u Nemačkoj. O tome koliko mu ova izložba znači, šta ga je “povuklo” u svet umetnosti, svet koji boji svojim četkicama i vaja rukama, o tome kako dolazi do inspiracije i dela koje predstavlja svojim posmatračima, Marijan je govorio za naš magazin.
WANNABE MAN: Marijane, diplomirao si na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na Odseku za skulpturu. Odakle ljubav prema stvaranju prilično neobičnih skulptura?
MARIJAN MUŠKINJA: “Neobične”, skulpture predstavljaju segment moga rad na fakultetu i mog školovanja, pre njih je bilo dosta i klasičnih i školskih dela, moja potreba da se samostalno izrazim je nastala rano u toku školovanja. Odatle i nastaju te skulpture koje odražavaju mene i moje tadašnje stanje duha.
Kada su one u pitanju, gde si pronalazio inspiraciju do sada, šta si želeo njima da prikažeš?
One su proizvod mog eksperimentisanja sa materijalima, moje lične spoznaje kroz, i na akademiji, uticaja mojih uzora i uticaja drugih kolega i profesora. Umetnik priča ono što mu je na pameti, tako sam se i ja osećao u datom trenutku. Skulpture predstavljaju različite stvari. Neke pričaju priču o zatvoru, neke predstavljaju čuvare grada, neke su samo vizuelni eksperimenti i teranje inata profesorima. (smeh)
Kroz vreme, desilo se to da si počeo više da se izražavaš kroz slikarstvo i slikarsko platno, iako ti je skulptura primarni deo obrazovanja. Šta je to što je dovelo do promene u tvom radu?
Slika je uvek bila prisutna, moj izborni predmet je bio slikarstvo, i kad nisam imao svoje časove voleo sam da provodim vreme u ateljeu slikarskog odseka. Moje slikarstvo se uporedo razvijalo sa skulpturom i na fakultetu sam mnogo radio. Kod mene je presudno bilo to što nisam imao komoditet akademije kada su se studije završile, i odatle je slika kao izraz prevagnula, što ne znači da se neću vratiti skulpturi kada za to dođe vreme.
