Devetog februara ćeš otvoriti samostalnu izložbu pod nazivom “Initium” čiji je glavni fokus – početak života. Kako si došao na ideju da obradiš ovakvu kompleksnu temu?
Šta je slikarska inspiracija i šta to pokrene u nama taj vulkan od kojeg sve krene, često ne možemo da znamo zato što na to utiče nekoliko stvari koje ne možemo tako lako ni da dešifrujemo jer dolaze iz podsvesti. Moja prethodna izložba je bila organizovana u programu kongresa prenatalne trudnoće “IAN DONALD”, a iste te večeri sam po drugi put postao otac, pa i ujak tako da je sve to na neki način akumuliralo tu.
Početak života je svakako inspirativna tema i vezana za period koji u našoj memoriji ne postoji, što nam daje veliku kreativnu slobodu da ga doživimo i predstavimo onako kako mi mislimo da treba.
Slike se odlikuju jarkim bojama, ali i po mišljenju mnogih neočekivanim prizorima. Kakve su reakcije publike i kritičara?
Ovo su slike koje prvi put izlažem tako da do sada ni šira, a ni stručna javnost nije imala priliku da ih vidi. Istina, strah je emocija koja se lako i brzo prenosi, a na mojim slikama svakako ima prizora koji su plodno tlo za rađanje i prenos emocije straha zato što uključuju život jedne bebe. Navodi nas da se zapitamo “koji su zapravo naši najveći strahovi”. Svaki početak jeste intrigantan, ali sa njim idu i novi strahovi.
Kakva su tvoja očekivanja od izložbe?
Želim da izazovem i čujem reakciju publike, da izazovem povratnu reakciju zato što verujem u značaj kruga koji počinje od umetnikovog izraza na platnu, pa preko posmatrača dolazi ponovo do umetnika. Ta dvosmerna komunikacija je nešto što je iznad ovoga sveta.
Izložba koju pripremaš je jako originalna i drugačija. Kako bi opisao svoj lični stil u slikarstvu? Šta te najviše inspiriše?
U vremenu kada se slikarstvo istorijalizovalo stilovi su se stalno mjenjali, pa je uvek dolazilo nešto novo, naročito u 19. veku. Danas živimo u vremenu u kom u jednoj slici možemo prepoznati nekoliko različitih, pa i konfliktnih stilova. Dok sam studirao mislio sam da nema ništa savršenije od Mikelanđelove Piete ili Davida, a danas bih se sigurno opredelio za nešto drugo. Važno je priznati sebi da se stil menja sa godinama, obrazovanjem, ali i iskustvom koje se taloži u životu jednog umetnika. Zbog svega toga ne bih mogao da svoj stil uvrstim u neku fasciklu.
