WANNABE MAN: Koje su teme ostala dva filma koja će biti prikazana u KC Grad, s’ obzirom na to da je ostvarenje “Petlja” već imalo premijeru, a bavi se erotikom na filmu?
MILUTIN PETROVIĆ: Posle premijere “Petlje“, mnogi su mi rekli da postoji očigledna veza ova tri filma. To svakako nije tematska ravan ovih filmova, pre će biti da je to forma. Na primer, način na koji su pravljeni rezovi, likovnost, svakako ukus i civilizacijski svetonazori koji spajaju ova tri nezavisna filma… Ja inače mislim kao i Hičkok koji je rekao “Teme mojih filmova me zanimaju onoliko koliko slikara zanima da li su jabuke koje slika kisele ili slatke”.
“Petlja” se definiše kao “garažni film”, a šta to ustvari znači?
Slično kao “garažni rok” – potpuna sloboda u stvaranju, stav prema svetu koji je proizvod jedne, moglo bi se reći, zaposednutosti demonima slobode. Ali u isto vreme i poštovanje tradicije umetničke forme kojom se baviš, pozivanje na korene onoga u čemu si. Dakle obožavanje klasika filmskog jezika, zajedno sa pankerski arogantnim stavom prema institucijama i etabliranim autorima.
U filmu se bavite i voajerizmom kao zastarelom kategorijom u savremeno doba. Da li je stvarno tako ili sad postoje neki novi oblici uživanja u tuđoj privatnosti?
Uživanje u tuđoj privatnosti gotovo da je instikt razumnih bića. U filmu “Petlja” se bavim starinskim, “vintidž” načinima na koji su ljudi zadovoljavali tu svoju potrebu. Danas je to svakako internet u svim oblicima. Ogromna promena i velika mutacija…
