Kakva je budućnost umetničkog filma u Srbiji?
Filmovi sada mogu da se snimaju podjednako lako kao što su ulja na platnu mogla da se slikaju početkom prošlog veka. Očekujem ogromne promene u produkciji i distribuciji filmova. Bukvalno milione novih filmova koje će snimati mnogi ljudi, a ne samo oni izabrani od investitora ili državnih institucija kao do sada. U Srbiji će sve biti otežano siromaštvom i zatucanošću društva. Dakle, budućnost će ovde realno biti bolja nego u Severnoj Koreji ili Avganistanu, ali verovatno sa mnogo više bagova nego na primer u Hrvatskoj ili Danskoj.
Zašto se takvi filmovi ne nalaze na redovnim bioskopskim repertoarima?
Zato što su bioskopi danas u vlasništvu ljudi bez imena i lica. Lokalna kombinacija, naslonjena na regionalnu franžizu, evropskog odeljka multinacionalne koorporacije bez mozga, bez ukusa, ali zato sa podlim namerama… Ali mnogo više zbog toga što danas ljudi filmove naprosto gledaju na ekranima svojih kompjutera.
Da li ćemo u vašim filmovima moći da čujemo pank muziku?
Ne, nije to tako bukvalno. Postoje filmovi u kojima se čuje pank muzika, a koji su narodnjaci, a postoje i nežni, spori filmovi bez muzike koji su pank. To što se obično naziva pank je stav prema načinu na koji praviš svoje pesme, filmove, haljine, grafite…
Da li vas muzika ispunjava kao i film i šta je ono na čemu trenutno radite kao član benda “Eldorado”?
Pošao sam na taj put pre dve godine, tražio Eldorado, ali sada mogu pouzdano da vam kažem da “Eldorada” nema. Od pre godinu dana ponovo sviram sam sa svojom akustičnom gitarom. Uskoro 26. maja, sviram pre Ejmi Laver i Vila Sekstona u KC Grad. Muzika mi mnogo znači, nažalost čovek teško može da se bavi sa više stvari u isto vreme, a sad je nekako nastupilo vreme snimanja filmova. Uveliko pripremam sledeći film, koji će biti još jedna moja garažna “kata”, a takođe upravo režiram jednu mnogo lepu seriju za RTS. Igrana serija o dečijim strahovima koja se zove “Plaško Hrabrović uzvraća udarac“. Bojan Dimitrijević igra glavnu ulogu uz još mnogo naših poznatih glumaca, ali i uz baš puno malih glumaca, dece iz radionice Neše Nenadovića. Jedan veliki produkcioni i uređivački potez koji ćemo nadam se lepo napraviti.
