Ono na čemu ste radili u poslednje vreme je “Knjiga žalosti”. Koje i kakve impresije iz depresije nam ovog puta donosite?

Posle svega iskušenog i pokušanog, došao sam do zaključka da je depresija bol(est) nepripadanja, propadanje usled nepripadanja. Neoslobođenost za vrlinu. Depresija je skup tačnih premisa koje dovode do pogrešnog zaključka. I naravno, depresija je agresija usmerena ka unutra, ona nije hronična mrzovolja nego brutalna osveta ekstremnom životoljublju.

Moja depresivna epizoda je u ovoj knjizi opevana i ozabavljena, svojim statusima sam zabavljao ljude svojom s*banošću, što je česta metodologija zabavljača svih fela. Ipak, ne slušajte mene, bolje se javite stručnom licu ukoliko ste duže od 10 dana naizgled bezrazložno loše raspoloženi. I ne tražite samo uzroke svoje bezrazložne neraspoloženosti, jer ćete ih sigurno naći, a to je poslednje što vam je potrebno u tom stanju.

14716227 10211447216195846 4368145614136391664 n Intervju: Nemanja Stanković, savremeni autor

Da li je najbolji način da se deluje na čitaoce i da se pošalje neka važnija poruka tako što se piše o sasvim trivijalnim stvarima, koje u svom skrivenom značenju upućuju na ono što nije trivijalno?

Mislim da svaka iole relevantna misao treba da bude opredeljena za komunikaciju, za protočnost i razumljivost. Svaka misao je adresirana i bilo bi dobro da ta adresa bude čitko napisana kako bi poruka stigla na svoje odredište, pa makar ono bilo i polazište.

Ponekad su moji statusi, bar kako to kažu moji recenzenti, filozofični i gusti, mada su tada relaksirani comic relief-om, autoironičnom poentom, paradoksalnim obrtom. Trudim se da sa ljudima delim svoj najdragoceniji imetak, a to su, verujem, ideje. Zato sam dužan da ih nagradim smehom za to što ih ponekad previše opterećujem bedakom.

12041404 1467057723601614 356367586 o Intervju: Nemanja Stanković, savremeni autor

Ovu knjigu ste okarakterisali kao “dnevnik jedne stabilne krize”. Na koji način ste objedinili krizu i stabilnost?

Na isti način na koji, pretpostavljam, objedinjujem i svoju levorukost i desnorukost, romantičnost i poročnost, melanholičnost i euforičnost…Kao i svako, sazdan sam od protivurečnosti i krajnosti, samo što, za razliku od ostalih, tu razliku forsiram i pretačem u gorivo za pisanje. I pitanje je ima li tu ikakve objedinjenosti, integrisanosti, ili je to samo jedan visokofunkcionalizovan rascep. Moj jedini problem je to što ih imam million, a jedini nedostatak je to što sam nesavršen.

Comments