Dugo godina radite u IT biznis sektoru, a trenutno vodite produkcijsku kompaniju Digital Mind. Šta se to sve tamo zanimljivo “krčka”?
“Krčkamo” razne digitalne specijalitete, ali kako je publika koja dolazi u naš “restoran” uvek željna novih “jela”, onda moramo stalno da eksprimentišemo i smišljamo nove “ukuse”. Mogao bih da kažem da je glavna tema već nekoliko godina kreiranje novih iskustava. Da li je to virtuelna stvarnost ili nadograđena stvarnost (augmented reality), ili druge forme inovativnih projekata, to je ono što nas pokreće. Naravno, čuvamo i tradicionalno, a za nas su to mobilne aplikacije i web aplikacije, i ne smemo zaboraviti da bez njih posetioci i publika ne dobijaju kompletno iskustvo. Naš je posao, svakako, da vidimo i proreknemo budućnost, jer moramo znati koji je naš sledeći korak i pre nego što on postane vidljiv “golom oku”.
Postoji možda jedan zanimljivi dodatak koji izlazi iz okvira klasičnog biznisa, a to je produkcija crtanih tj. animiranih filmova. Uskoro završavamo projekat na kome vredno radimo već neko vreme: kratki animirani film o nastanku Baš Čelika. Deo sredstava smo dobili i od Filmskog centra Srbije. Ovo je priča koja prethodi bajci Baš Čelik, takozvani prequel, koja treba gledaoce da uvede u svet junaka i zveri i bajki koje su nekada bile tako važan deo našeg folklora. Ovaj projekat je zanimljiv jer smo koristili tehnologiju koja snima pokrete tela glumaca, senzore za detekciju pokreta lica, programe u kojima se montaža i režija rade u realnom vremenu, dok se svetlo u scenama namešta interaktivno. Izrada projekta je bila eksperiment nove forme i metodologije pravljenja animiranih filmova, a kao priprema za izradu dugometražnog animiranog filma po velikoj bajci Baš Čelik, svojevrsni sveti gral srpske kinematografije.
Autor ste jedne od prvih muzejskih instalacija virtuelne stvarnosti – VR muzeja Nikole Tesle. On nije bio običan čovek – verujemo da je ovaj poduhvat bio zaista izazovan, ali i da ste osećali veliku odgovornost. Kako ste se snašli?
Sve se desilo munjevito. Nije bilo mnogo vremena za razmišljanje, jer smo jurili važan datum: 160 godina od rođenja Nikole Tesle. Odgovornost i izazov koje smo preuzeli su bili van svake zdrave pameti. Niko normalan se ne bi latio da za tri meseca, od apsolutne nule i koristeći opremu koja još nije dostupna javnosti (tada smo zahvaljujući HTC-u dobili prvi VR uređaj i pre nego što je on zvanično izašao u prodaju), napravi toliko kompleksnu instalaciju. Sva sreća pa su naši dugogodišnji partneri iz agencije Direct Media imali sluha za takvo ludilo i podržali tu avanturu u nepoznato. U takvim situacijama je najvažnije da imate dobar i iskusan tim profesionalaca, u kome svako zna svoj posao i vrhunski ga odrađuje, te može da stigne da završi svoj segment bez grešaka, jer se u ovako kratkim rokovima svaka greška skupo plaća. Na kraju procesa, moram reći, nije bilo mnogo neprespavanih noći; možda samo ta jedna, poslednja, pred samo otvaranje.
Kakve su reakcije onih koji su iskusili muzej na ovakav način?
To je jedan potpuno novi vid prezentovanja kulture; to je vremeplov. On vas vraća u prošlost i prikazuje vam vreme koje ne možete drugačije da iskusite. Reakcije publike su sjajne, zato što niko ne očekuje takvo iskustvo kada dođe u muzej, bar u muzej kakav danas poznajemo. Verujem da će se muzeji značajno transformisati u budućnosti. Postaće tačke na kojima se spajaju kultura, edukacija i iskustva, i publika će moći da zaroni u prošlost kako do sada nikada nije mogla. No, postoji jedno pitanje koje su nam svi koji su probali VR muzej Nikole Tesle postavljali: “Da li možemo da imamo više interaktivnosti?” Svi su želeli da nešto urade u VR-u, da se rukuju sa Teslom, da nesto uključe ili isključe, da učestvuju na neki način. Ovo nam je velika lekcija za buduće VR instalacije: publika želi interaktivna iskustva.
Da li svi muzeji treba da pružaju ovakvo virtuelno iskustvo? Šta bi to promenilo?
Apsolutno. Upravo smo završili VR instalaciju za muzej u Šapcu i sada tamo možete sresti virtuelnog Mihaila Pupina. U Narodnom muzeju u Beogradu, VR-All-Art je prisutan od ponovnog otvaranja. Publika može videti izložbe koje nisu dostupne javnosti na drugi način, jer se umetnine nalaze u depoima muzeja. Virtuelna stvarnost vam otvara nove horizonte, pomera granice mogućnosti u realnom svetu i ubacuje vas direktno u priču. To su iskustva koja se ne zaboravljaju. To je edukacija publike u 21. veku. Takođe bih dodao interesantnu činjenicu da kada uđete u virtuelni svet, više nećete misliti na mobilni telefon koji vam inače odvlači pažnju. Prepuštate se jednoj novoj priči u kojoj i sami učestvujete.
S obzirom na to da je među mladima sve manje interesovanja za kulturne sadržaje, da li mislite da je ovo najbolji način da čak i njih podstaknete da ipak daju šansu umetnosti?
Nisam siguran da se mladi manje interesuju za kulturne sadržaje. Čini mi se da je važnije ustanoviti šta je mladima plasirano kao “kultura”. Ako pogledamo čime su okruženi, to je njihova kultura, ono što im je dostupno i ono što ih okružuje. Na nama je da kvalitetne sadržaje prilagodimo trendovima i vremenu, osmislimo ih da budu zabavni i korisni, i da ih na pravi način predstavimo. Nikako ne treba posmatrati umetnost i kulturu kao nešto čemu “treba dati šansu”. To je stav gubitnika. Ako tako razmišljate, vi ste bitku izgubili. Umetnost i kultura su prestiž, odraz obrazovanih i uspešnih ljudi, nešto čemu treba težiti. Samo ako smo ponosni na poznavanje kulture i ako smo sigurni u njenu poziciju u društvu, možemo da podstaknemo želju da se dalje gradi, da se bori za nju, ne samo među širom populacijom, već i kod aktera na kulturnoj i umetničkoj sceni. Tada smo pobednici, sigurni u sebe i važnost onoga što radimo. Mi smo sve vreme u ratu sa šundom i kičem, ali to je “igrica” koju igramo, to je realnost u kojoj živimo. Igrajmo je kao pobednici, a ne pognutih glava kao da nam neko nešto čini ili da nam pruža šansu. Mi mladima pružamo šansu, a ne oni nama.
Gde vidite budućnost kulture i umetnosti? Koliko još inovacija možemo da očekujemo u narednom periodu?
Budućnost kulture i umetnosti će biti spoj realnog i virtuelnog, mešavina stvarnosti i iluzije, doživljaja i razmišljanja. Verujem da nas tek čeka revolucija umetničkog stvaranja, kada sprega sa ovom realnošću konačno bude iskidana i sloboda stvaranja pređe u istraživanje nemogućih scenarija i doživljaja, a pod kreativnom kontrolom umetnika. Verujem da će civilizacija imati potpuno nove izazove u periodu produbljenog digitalnog stanja materije koji predstoji, gde će se preispitivati svi postulati ljudske vrste i njenog postojanja, od fizičke forme, pa do religijskih načela. Čeka nas uzbudljiv period u kome će inovacije dotaknuti suštinu našeg smisla.
Fotografije: Jakov Simović
Ivana
