Imali smo priliku da porazgovaramo sa jednim veoma zanimljivim i svestranim umetnikom, Vukom Vidorom. Vuk danas živi i radi u Parizu, a kroz crteže, ilustracije i jezik pop-art kulture pokušava da predstavi istoriju i sve ono što ga u vezi sa njom impresionira, izlaže u raznim svetskim galerijama i gradovima, a povod našeg druženja jeste izložba, odnosno projekat pod nazivom “EKV Reload“, koji je rezultat saradnje Masoma, Koncepta 45, Nešovic Fine Arts i štamparije Vizartis sa Vukom Vidorom. Šta je zajedničko Vuku i jednoj od najpopularnijih rock grupa na našim prostorima svih vremena, saznaćete upravo kroz ovaj intervju.
WANNABE MAN: Vuče, iako ste završili arhitekturu, njom se nikada niste bavili u osnovnom obliku, jer je slikarstvo vaša primarna profesija. Kada ste shvatili da je ljubav prema toj vrsti umetnosti nezamenjiva?
VUK VIDOR: Arhitektura je bila način da se odmah posle gimnazije vidi šta ću dalje i da se nauči nešto što će uvek biti baza za bilo koji zanat koji budem izabrao. Arhitektura u sebi sadržava široku lepezu znanja i otvara vidike. Ali ono što je bilo očigledno je da me interesuje eksperimentalna strana arhitekture i to me pratilo sve do diplome koja je bila intepretacija, kroz arhitektonski jezik, jedne knjige (“Nevidljivi Gradovi” Italo Calvino-a).
Moji prvi radovi su bili makete i crteži koje sam izlagao zajedno sa tada eksperimentalnim arhitektima poput Morphosis, Coop Himmelblau, Zaha Hadid i drugi…
Vrlo brzo posle diplome sam počeo da radim crteže koji su bili prvi koraci u nekom umetničkom pravcu i koji bi služili kao osnova za neke tada prve slike. To sam radio na starim čaršafima ili recikliranim platnima koje bi nalazio. Razlika sa arhitekturom ja da si sam svoj gospodar. Ne zavisiš od nekog drugog ili treceg. Svaki ideju možeš da realizuješ bez kompromisa. Da bi stvari bile gore, u ono vreme bi nam profesori govorili kako nećemo sigurno naći posao kad diplomiramo i da se tek sa 40 mozemo nadati nekom realizovanom projektu… Umetnički izrazi i oblici su mi bili jasniji i otvoreniji tako da nije bilo sumnje u kom pravcu idem.
Osim crteža i slikanja, koristite i druge medije prilikom stvaranja. Ono što najviše predstavljate jeste istorija, segmenti prošlosti koji su vas zainteresovali. Šta je to što Vas najviše zanima kada je istorija u pitanju?
Intersuju me Mitovi ili kako se oni stvaraju u savremenom društvu, što iz istorijske perspektive podrazumeva mehanizme koji se primenjuju na sličan način iako primaju druge oblike u raznim dobima. Mitovi cu cement naših civilizacija; problem je što su to uglavnom bajke i kao takve one su otvorene za interpretaciju i manipulaciju (što im je u suštini i prvenstvena karakteristika). U određenim radovima gledam kako te mitove mogu da preokrenem i izvučem iz njih neku drugu priču i formalno je prikažem. Tako se u glavnom i dotiču teme vezane za socijalne i političke aspekte života, sve to u istorijskom kontekstu.
