Kraj davadesetog i početak dvadeset i prvog veka obeležen je teorijama o metroseksualcu. Muškarac koji vodi računa o sebi, prokazan je kao latentni homoseksualac, na takve “optužbe” haje i ima potrebu da dokaže suprotno. Danas kadan koračamo drugom decenijom, po mnogim prognozama apokaliptičnog veka, metroseksualac je evoluirao u uberseksualca, negovanog, modernog, urbanog, nežnog, osećajnog muškarca koji za razliku od svog pretka “ne daje ni pet para” na mišljenje okoline. Ukoliko se ove stvari uzmu kao premise, zaključak je da današnji muškarci “boluju” od mitološkog sindroma Narcisa.
Planetom se kao požar širi praksa da muškarci koriste botoks za popunjavanje bora i zatezanje kože, a statistike u Velikoj Britaniji kažu da su njihovi muškarci prezaduženi jer kredite podižu kako bi finansirali estetske operacije. Još zanimljiviji je podatak da od 12 miliona intervencija u SAD-u tokom 2008.godine, u operacionim salama hirurga za lepotu u 45 odsto slučajeva nakon anestezije budili su se muškarci. Bavljenje sportom i redovni odlasci u teretanu više im nisu dovoljni pa su oni sve češći posetioci kozmetičkih salona i velnes centara. Na takvim mestima prepuštaju se masažama, kozmetičkim tretmanima i savetuju se sa stručnjacima za lepotu, lekarima i nutricionistima.
