Najveće želje savremenog (mladog) sveta

Kako da upotrebiš bes kao pogonsko gorivo

Zašto vam uspeh izmiče

Miodrag Majić, autor romana “Deca zla”: Izvesno je da ćemo u dogledno vreme imati i igranu seriju po motivima ovog romana

Kad “prebaciš” iz ekstrovertnosti mladosti u introvertnost zrelosti

Ghosting, stop: Šta možeš da kažeš, umesto da samo nestaneš

Uznemirujuće stvari koje nikada nisi ni želeo da znaš o ženama

Rečenica kojom ćeš zavesti svaki znak u horoskopu

Uvidi koje treba da uvedeš u praksu do tridesete

Glavni izvori stresa + kako da njima upravljaš

Kako da podstakneš svoju kreativnost

Životne lekcije (koje se stalno zaboravljaju)

Jednostavna pravila za uspešan život

Šta se dešava sa tvojim telom kad previše spavaš

Čemu ti služi meditacija

Marks i Engles, sećate se? Berlin se seća.

Marks i Engles, sećate se? Berlin se seća.

1/2

U svim socijalističkim gradovima, statue Marksa i Engelsa su bile uobičajen ukras javnih površina, a njihove slike su visile na zidovima učionica. Socijalistička prošlost je postala sramna prošlost, pravimo se da je nije bilo, a njena zaostavština je bolna tačka bivše Jugoslavije.

Ovde se stidimo svoje prošlosti, stidimo se obožavanja svog tadašnjeg vođe, a svi govorimo o starim dobrim vremenima, kad smo imali standard, osećali se slobodno i nismo strahovali za egzistenciju i za svoju budućnost. Sada strahujemo za budućnost svoje dece, stara dobra vremena su otišla u nepovrat, zajedno sa fiksnim telefonima sa brojčanikom, gramofonima i vokmenima (preteča MP-3 plejera, koji su već prevaziđeni), a sadašnjost nam se stalno dešava, kao u lošem snu.

Ko se još seća Marksa i Englesa? To su oni tipovi što su izmislili Manifest komunističke partije, a u srednjim školama i na fakultetima je pre samo tridesetak godina postojao predmet “marksizam (sa osnovama socijalističkog samoupravljanja)” a ja sam imala petice i devetke iz tog predmeta, iako nikad nisam bila štreber. Samo sam živela u starim dobrim vremenima i imala sjajnu profesorku filozofije koja je predavala taj neverovatni predmet, tada nov i odbojan (kao danas informatika priučenim profesorima nekih drugih tehničkih predmeta) tako da ga razumemo i još gore – da verujemo kako vrlo ima smisla. Ne znam da li je neki profesor uspeo to da postigne sa recimo, “Ustavom i pravima građana” (da, danas postoji i taj predmet, a isto ga predaju profesori filozofije. Ili filozofiju predaju profesori sociologije. Tako nekako. Eh. Neću reći da ništa nije kao što je nekad bilo. Jer se jako nadam da sada ništa nije kao što će sutra biti.)

Wannabe TV

Editors choice