Jasno vam je u startu da je naslov ironičan.
Svet fantastike, bilo naučne ili epske, i tome slične, ne bi bio to što jeste da nije bilo doprinosa velikana poput Asimova, Klarka, Tolkina, C.S. Luisa, Kinga, Herberta… Ispod njih su slojevi i slojevi dobrih, pa prosečnih, i verovatno milion groznih stvaralaca iz ovih i srodnih žanrova, a ako tu uključimo i ono što se zove fan fiction, bićemo zapljusnuti neverovatnom količinom davno prežvakanih tema i otrcanih klišea. Ali, izgleda da će uvek biti jedan deo ljudi kojima je baš to potrebno, kao čudesno prohodavanje u sapunicama ili glup obrt pred početak akcije u porniću. Treba poznavati glavne sastojke za jedan generički (da ne kažem treš) epskofantastični roman/film/seriju (ili možda strip), i stoga ne bi bilo naodmet da tu uključite sledeće:
Proročanstvo
Na početku priče zatičemo našeg junaka, usred njegove učmale svakodnevice, kako besciljno provodi dane radeći težak posao za malu platu ili živeći još uvek sa svojom majkom/ocem/rođacima. Eto već prostora za identifikaciju sa prosečnim čitaocem. On nema devojku, nema para, i nema neka posebna znanja. Naravno, niotkuda, u momentu dok se sprema neko veliko zlo na kosmičkom planu, u priču ulazi mitološko biće ili specijalni izaslanik dobrih sila i saopštava mu misiju. Naravno, to je ni manje ni više spasenje kraljevstva, planeta, sveta, kosmosa, multiverzuma, ali on je specijalno predodređen za tu mesijansku karijeru, te mu otkriće da vlada (ili tek treba da ovlada) telepatijom/telekinezom/gromovima/levitacijom neće predstavljati preveliki zalogaj. Rečeno je u starostavnim knjigama Indžijelima kako će da bude, te on treba samo da se prepusti jahanju tih jednoroga i ubijanju zlih gnusoba na putu ka slobodi i spasenju miliona ljudi, gradova i svetova. Proročanstvo je vid mekog “spoilera”, tako da ga treba uviti u oblande i kititi priču besmislenim obrtima i neizvesnostima. Što je glupo, jer ono što je prorokovano mora biti, pa makar hodali po zmajevim jajima u grotlu vulkana, dok nam horda ______ (ubaciti naziv zle vrste po želji) diše za vratom.
Dama u nevolji
Krajnje arhetipska stvar, setimo se samo zapadnijih prikaza svetog Đorđa koji ubiva Aždahu. Uvek je tu sa strane neka devojčura koja se zadesila u momentu da je džinovski reptil zarobi na kuli ili tavanu, ali naš junak je u stanju da celu tu priču iznese, pa, viteški, opremljen ako ne nekim od gorenavedenih sposobnosti, onda nekim oštrim predmetom tipa mača (po mogućstvu specijalno skovanog za ubijanje aždaja i bauka) uspeva da dotičnu neman zbriše sa lica zemlje i učini ono što mu stoji kao mission statement.
U procesu spasavanja drage mlade dame, prirodno je da se naš junak zaljubi do ušiju, i dobije nekakvu vrstu nagrade za sav taj trud. I eto nama glavnog klišea od pamtiveka.
Patuljci i vilenjaci
U bilo kojim da su fantastičnim svetovima, varijacije su male, čak i ako želite nešo neviđeno. Špicaste uši, sitna građa, duge ruse kose, strele, svi redom bezbradi k’o devojčice, žive u šumama, raspolažu magičnim moćima – vilenjaci. Brade, brkovi, vrlo niski, ali zato i vrlo snažni za svoj rast, kopači zlata, kovači, omiljeno oružje su im predimenzionirani čekić ili sekira – eto i patuljaka. Tu negde dodaj i nešto između tipa hobita, ili nešto zlo tipa trolova, goblina i orkova, i obrni Tolkina u grobu još jednom, molim te. A patuljčicama obavezno bradu staviti, da se fanovi pitaju zašto. Glavna funkcija svega ovoga bilo bi prosto pravljenje digresija da film ili knjiga duže potraju. Ili prosto, ubacivanje tog elementa oskudno odevenih dobrih riba sa špicastim ušima, koje jašu pegazoroge ili bele tigrove, what’s there not to love? Eto ti malo umetničkog toucha za na zid.
Hvala ti Blizzard-e na ovako zgodnim cicama-elficama
Vampiri
U potpunosti izmrcvaren, mrtav, ne “neumro”, nego definitivno upokojen koncept. Nije što je naš, i što ga ceo svet koristi, ali brate, koliko se daleko otišlo od nabreklih telesina do elegantnih ubica i milion im podvrsta… Kod Brama Stokera je išlo, i Bela Lugoši je mogao da nam prikaže svu jezu ovih bića noći. To je znatno poboljšao Geri Oldman, mada smo se tu više pišali od smeha, nego od straha. En Rajs i Bred Pit uspeli su da ožive priču i napale gomilu klinaca da naprave celu supkulturu, a “True Blood” da od krvopija napravi jednu od najgledanijih serija. Na kraju, “Sumrak” je kolektivno sa’ranila celu mitologiju neuverljivom tinejdž romantikom svetlucajućih stvorova sa mnogo šminke. A tu su i lama vukodlaci. Zato svim fanovima Sava Savanović uleće u sobu pod maskom noćnog leptira i samo ih posmatra sa lustera i čeka da im se upetlja u kosu ili posere na jastuk. Odmazda će biti strašna.
..
Zmajevi
Kao da je sav trud pomenutog svetog Georgija bio uzaludan, i naklonost ka jedenju princes krofni nije mogla da im dođe glave, ovi mitološki džin-gušteri opstaju i provlače se kroz manje-više svako drugo delo iz žanra, ako ne kao glavna tema, onda kao neka vrsta krljuštima obložene pozadine za vaš desktop. Bilo da bljuju vatru, dim, led, žive u samotnoj planini, čuvaju zlato ili prate prestolonaslednicu na njenom pohodu po Esosu i Vesterosu, tu su kao začin za svaku blokadu. Kada je bitka nerešena i ne ide “našima” u korist – zmajevi. Kad treba da se prelazi ceo kontinent – zmajevi. Ne treba ih brkati za aždahama i alama, ali tu tek priču nemamo nameru da započinjemo. Konsultujte A. Peragraša ako vas već zanimaju sitna crevca. Zmajeva crevca.
… vrhunac čovekovog stvaralaštva…
