Iskreni su i ne lažu čak ni kad su sitnice u pitanju. Laž, smatra Čehov, vređa slušaoca i unižava ga u očima sagovornika.
Kulturni ljudi se ne pretvaraju, ne poziraju i ne prave se važni pred svojim skromnim prijateljima. Ponašaju se isto na ulici i u svojoj kući, ne vode prazne razgovore i iz poštovanja prema tuđim ušima više ćute, nego što pričaju.
Ne traže sažaljenje i ne igraju na kartu tuđe osetljivosti, da bi izazvali pažnju. Ne govore kako ih niko ne razume i ne mari za njih, jer to su jeftini i vulgarni trikovi.
Ne pate od taštine, ne mare za lažne vrednosti, poznastva sa poznatim ličnostima i ne teže da i sami budu poznati.
Ako imaju neki dar, poštuju ga. Zbog toga žrtvuju odmor, romanse, provod, sujetu. Ponosni su na svoj dar, ali su mu zato veoma posvećeni.
