Postoje tri teme koje su me uvek privlačile, a da ni sama ne znam zašto. Položaj žena u Islamu, fašizam i stradanje Jevreja na mene uvek deluju posebno. Niko blizak mi nije islamske veroispovesti, fašizam me dotiče koliko i svaku “normalnu” osobu koja je učila istoriju, a Jevrejin koji mi je do sada bio “najbliži”, jeste jedan Ernest iz gimnazije, sa kojim se nisam družila.
Zbog toga ne moram ni da vam pričam zašto me je zainteresovala ova knjiga. “Kuća sećanja i zaborava” je još jedna u nizu koja se bavi stradanjem Jevreja u Drugom svetskom ratu. Činjenica da je napisao Filip David, koji i sam deli kolektivno sećanje na stradanja svojih sunarodnika, samo je ovoj priči dala još jači kredibilitet.
Moram da priznam da je ovo prvo delo ovog autora koje sam pročitala. Zbog toga ne mogu da tvrdim da je napisana u njegovom prepoznatljivom stilu, kako piše u opisu knjige na njenim koricama. Ono što mogu da kažem je da mi se nekako čini da sam nešto propustila. A pročitala sam je celu, verujte mi. Ipak, nekako mi fale informacije o likovima koji se pominju. Možda bi trebalo da je pročitam još jednom.
Nastavak bloga pročitajte ovde.
Izvori fotografija: nshronika.rs, seecult.org
