Dolazak algebre u Evropu
Dok je Evropa napredovala na polju obrazovanja, književnosti i graditeljstva, na istoku su veliki naučnici bili jednako delotvorni na polju matematike. Zahvaljujući učenju islamskog naučnika Al Horezmija (790-840), svet je dobio svoju prvu knjigu o algebri: “Hisab al džabr val mukabala“, odnsno, „Knjiga o svođenju i dvostrukom oduzimanju“.
Koreni algebre mogu da se prate do drevnih Vavilonaca, a matematičke probleme su na sličan način rešavali i u Egiptu, Grčkoj i Kini još i pre nove ere. Ipak, algebra je značajno razvijena u mračnom dobu u islamskim zemljama na istoku i u Evropi je odlično prihvaćena.
Postavljeni su temelji moderne nauke
Iako je napredak nauke na Zapadu bio spor tokom ovog razdoblja, on sasvim sigurno nije bio u potpunosti zaustavljen. U mračnom dobu ljudi su znali da je planeta okrugla, iako danas mnogi veruju da su tada ljudi mislili da je ona ravna ploča. Ovu dezinformaciju su plasirali istoričari u 19. veku, ali danas ipak znamo da su naši preci iz mračnog doba bili daleko napredniji. Iako se u poslednje vreme bude neki zaostaci mračnjaštva i ovo ubeđenje pokušava da se vrati na velika vrata.
Do 12. veka, obrazovni centri, poznati kao Studium Generale, nicali su širom zapadne Europe, a u njima se učilo sve – od dela starih Grka, pa sve do otkrića velikih muslimanskih filozofa i naučnika sa istoka, kao i njihovih hrišćanskih kolega sa zapada.
Brankica Milošević
