Desetog jula bio je rođendan Nikole Tesle. Stranica na Facebooku, “I fucking love science”, objavila je njegovu sliku sa inspirativnim citatom. U komentarima je odmah došlo do prepucavanja Srba i Hrvata oko Tesline nacionalnosti. Nekoliko meseci pre toga, na istu stranicu okačena je slika stodinarke. Znate, one plave novčanice sa Teslinim likom, koja jedva da je dovoljna za hleb i mleko. Tu je prepucavanje dostiglo nivo epsko-lirskog verbalnog klanja, do tačke da je objava uklonjena. Ovaj fenomen me neizrecivo opčinjava i donekle plaši, pa hajde da ga malo dublje razložimo.
Odgovorite mi iskreno: koliko ljudi poznajete koji bi mogli, bar na nivou znanja osnovne škole, makar uz upotrebu i ruku i nogu, da objasne istorijski značaj Nikole Tesle, a da se ne svede na “razvlačijo je struje po Ameriki”? Zna li iko da objasni šta znači ono T=Wb/m² na toj vrloj novčanici? Šta znaju o njegovom životu, osim da je iz Smiljana, ako i toliko? Dođavola, koliko njih je uopšte kročilo u Teslin muzej? Nemojte sada da mi skrećete pogled i zamuckujete!
Narodi bivše Jugoslavije zapali su u tako ozbiljnu krizu identiteta da se sada otimaju i za najmanju mrvu neke slave. Zlosrećni Tesla našao se u unakrsnoj vatri dva ušančena tabora ništarija i gnjida čiji su životi toliko prazni i lišeni svrhe da se smatraju uzvišenima kada dokazuju koje je Tesla nacionalnosti. Evo zašto: ako dokažu da je bio, recimo, Srbin, onda mogu više da se busaju u grudi zato što su Srbi. Samim tim, uspeće sebi da skrenu pažnju sa toga koliko su neostvareni i bedni. Oni su Srbi, a Tesla je bio Srbin – dakle, oni su važni! Nazovimo to Srbin Viljuškom Boc Sindrom ili SVBS – posezanje za bilo kakvom veličinom koja se rodila na okvirno bliskom geografskom položaju ne bi li ubedili sebe da nisu suštinski bubašvabe. Srbi su nekada jeli zlatnim viljuškama; šta ima veze što danas ne umeju ni da drže viljušku, pod uslovom da na nju imaju išta da nabodu. Da odmah raščistimo, daleko od toga da su Srbi jedini narod sa ovakvim prolapsima razuma, oni su mi samo najčešće pred očima.
Ovakvo svojatanje odvratno mi je iz više razloga. Prvo, bio Tesla Srbin, Hrvat, Jugosloven, Rusin ili nešto peto, nikada ne bi uspeo išta da postigne na ovim prostorima. Tek kada je emigrirao mogao je da se istinski razmaše, uprkos Edisonu. Sramotno je kititi se dostignućima čoveka za koga nismo ni prstom makli ni na nivou tadašnje Jugoslavije, a kamoli Srbije ili Hrvatske. Drugo, Tesla je čovek koji nadilazi sve granice i nacionalnosti. On pripada celom čovečanstvu, ne sićušnim umovima ex-Yu šljamova. Tu računam svakoga, od vajnih političara do poslednjeg propaliteta što cevči pivo ispred dragstora. Posebno mesto tu zauzima Srpska pravoslavna crkva, koja je pokušala da prebaci Teslinu urnu iz muzeja u Hram svetog Save, uprkos protivljenju porodice. Zaustavili su ih pravovremeni prostesti građana, ali činjenica da je to nekome uopšte palo na pamet je za povraćanje, na stranu što je SPC imala podršku gradske vlasti u navodno sekularnoj državi. Takav sirov bezobrazluk fascinantan je u svojoj degutantnosti. Naravno, odmah su krenule salve pravovernih komentara koji su branili SPC, tvrdeći da je Tesla bio pravoslavac. Preskočimo sad raspravu da li je to istina ili ne, poenta je da je nevažno koje je vere bio. To je čovek koji je zadužio ceo ljudski rod, veličina koju ti maleni, tašti, samozaljubljeni umovi nikada neće moći da pojme, ali će ga zato uvek svojatati ne bi li svojoj sićušnosti malko dali na značaju.
Na temelju prethodne stranice i po prosipanja žuči, zadajem vam prvi domaći zadatak, dragi čitaoci: ako neko u vašem prisustvu počne da se busa u grudi Teslinim poreklom, zahtevajte od njega ili nje da vam razloži formulu sa stodinarke. Ako ne umeju, puknite im šamarčinu iz kuka, ne bi li im se upalila sijalica u glavi. A onda ih zviznite i bekhendom, čisto da im dočarate naizmeničnu struju.
Do sledećeg čitanja, dragi moji.
Iskreno vaš,
Danijel Pen
