Od planetarne histerije za serijom “Prison Break”, zbog koje mnogi nisu noćima spavali i dolivali se ogromnim količinama kafe ili energetskim pićima ne bi li pogledali još jednu epizodu, nije se pojavilo nešto slično. Sve do “Breaking Bad“, serije zbog koje opet neki uzimaju čak i godišnje odmore da bi pogledali sve serijale u dahu!
Popularnost ove serije sigurno leži u nekoliko razloga. Za one koji se u odlučivanju za neki film ili seriju, najpre kosultuju sa sajtom IMDb, ocena 9,6, koja je najviša koju ju je jedan serijski program ikad dobio, je dovoljan razlog da pokrenu skidanje sa “Torenta“. Fanove čuvenih “X Files“, kojih takođe nema malo, zainteresovaće podatak da je tvorac serije Vins Giligan, koji je nekoliko godina pisao o dogodovštinama Skali i Moldera. O mnogobrojnim nagradama i nominacijama da ne pričamo.
Priča se vrti oko glavnog junaka, Voltera Vajta(Bryan Cranston), profesora hemije u srednjoj školi, koji nakon dijagnostifikovanog karcinoma pluća, koji nije operabilan, kreće da proizvodi najopasniju sintetičku drogu na svetu – metamfetamin, poznatiji kao “kristalni met“. U želji da obezbedi svoju porodicu materijalno kad njega više ne bude bilo, on se udružuje sa svojim bišim učenikom Džesijem Pinkmenom (Aaron Paul), inače dilerom droge i u jednom kamperu pravi pokretnu laboratoriju za proizodnju droge. Koristeći svo svoje znanje iz hemije on pravi najčistiji “met” koji ga izlaskom na ulice, dovodi u sukobe sa policijom, narko-kartelima, pa i samim njegovim poslovnim partnerom.
Ako još uvek razmišljate o naslovu i njegovoj povezanosti sa pričom, srpski prevod “Čista hemija” vam neće razjasniti ništa. Stvar je u tome da ga je Vins Giligan najpre objasnio kao “dostizanje pakla”, ali se tome mogu priključiti i “biti divlji“, “prkositi autoritetima“, “kršiti zakon”…
Vrednost ove serije, kojom se verovatno opravdava i njena ogromna gledanost, je i u tome da otvara neke velike životne i moralne dileme. S’ jedne strane imamo glavnog glumca koji počinje da pravi drogu od koje je u svetu mnogo ljudi zavisno i koja razorno deluje na ljudski organizam, o čemu svedoče brojne slike po Internetu. S’ druge strane imamo brižnog oca, koji nakon saznanja da je neizlečivo bolestan, koristi svoje znanje za pravljenje onoga od čega će za kratko vreme moći da zaradi mnogo novca i da ga ostavi porodici.
Međutim, provlači se tu i još jedna velika životna istina da kada se čovek nađe u “bliskom susretu sa smrti”, sumirajući svoj dotadašnji život, nastoji da preostali deo proživi dišući punim plućima! Koliko je daleko profesor Volter Vajt otišao u tome, saznaćete ako se odlučite da odgledate svih pet sezona, odnosno šezdeset i dve epizode ove serije.
Olivera Denčić
