Posle pete sezone, rešila sam da obrnem još jedan krug, ali ne po seriji, nego po knjigama. I šta da vam kažem? Nemojte čitati. Čitanje razbija iluzije, navodi na razmišljanje, infiltrira standarde i formira očekivanja od adaptacija, tumačenja, pa čak i transformacija. A ja naivna, kao da nisam znala u kakvoj sam opasnosti, kad sam se poduhvatila čitanja. Kao da prvi put otvaram knjigu i nemam pojma, sirota, šta me čeka. Kao da ne znam da je slika mađioničarski trik, a pisana reč istinska magija, koja me oživljava iznutra, k’o Melisandra (onako neubedljivo) pomodrelog Snežnog (golišavijeg nego ikad). Braća Hrvati su se već dokopali sprdačine na svom portalu nalik na naš Njuz, tvrdeći da je srpski lobi odradio da Džon uskrsne na pravoslavni Uskrs (epizoda u kojoj je vaskrsao, prikazana je 1. maja) i da je taj potez šokirao brojnu katoličku publiku diljem svijeta, te da je scena pranja Džonovih rana, a zatim i oživljavanja rekonstrukcija biblijskog događaja polaganja Isusa u grob, znači, blasfenija, pu, pu, daleko bilo, odnosno anatema. Sad neko neka to poveže sa paljenjem srpskih crkava onomad (neću ja) pa ćemo dobiti još jednu teoriju zavere, da je žvaćemo, dok se ne pojavi nešto sočno i sveže – možda već u sledećoj epizodi GOT-a.
