Elem, obrnuh tako krug po pesmama leda i vatre i jedino što mi nije smetalo jeste slika likova iz serije, sa kojima su mi se u glavi poistovetili likovi iz knjige. Izgubih sva opravdanja koja sam imala za seriju. Zapitah se zašto sada, pobogu, svi očekujemo da Melisandra oživi Snežnog, iako o tome nigde nema nagoveštaja i pomena, osim ako ekranizovana priča nije takav kliše, da svaki umereno neretardirani fan može da sedne i ovog trenutka nažvrlja scenario za pet narednih epizoda, bez da je ikada zavirio u knjige Martinove? I opsovah sebe sočno – Tuđini me odneli – što sam sebi pokvarila doživljaj. Mogla sam da se držim blago ironičnog intelektualnog otklona – naravno da serija ne može da bude kao knjiga, ali ekranizacija ima svoje zahteve i zakonitosti, priča je samo predložak za seriju, isr. (i sranja, prim. prev.), a sad kad mi se mozak razbistrio, više ne mogu. Znači kad je lepi Džoni udahnuo i raširio okice na onom stolu, počela sam da se smejem glasno, sama sa sobom. Pa daaaaaaj breeee!
Vidite, ja zaista više cenim osećaj i doživljaj, nego razmišljanje. Puka inteligencija se toliko puta pokazala šupljom, beznačajnom i nemoćnom, da se setim da je imam, samo kad neko počne nametljivo da mi je vređa. Idem da sastavim peticiju da mi vrate Neda Starka, šta?!
Pročitajte još i ovo:
Ma da li je moguće da je Snou iskrvario na snegu?
Kultna serija u najavi: Džordanov “Točak vremena”
Počelo je odbrojavanje do nove sezone “Igre prestola”
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotografija: www.vulture.com, www.hbo.com
Aleksina Đorđević
