Da li si dovoljno zreo za vezu?

Vežbe u kancelariji za one koji celog dana sede

Klasični odevni komadi koji bi trebalo da budu u ormaru svakog muškarca ovog proleća

Jednostavne kombinacije koje možeš nositi svakog dana

Filmovi koje kritika nije volela, ali Oskar jeste

Ljubav najčešće uopšte nije ono što očekuješ

Trening sa tegovima je bolji od kardio treninga – evo i zašto

6 stvari koje te sprečavaju da smršaš u 20, 30 i 40 godina

5 navika koje će “bustovati” tvoju životnu energiju

Stvari koje razumeju samo dobri ljudi sa opakim šefovima

7 “svežih” stilskih ideja za minimaliste

Ako je voliš, onda je drugačije tretiraš u krevetu – da li je to diskriminacija?

Izvodljive maštarije: Pomerite granice u seksu

24h u životu svakog muškarca

Od bogatstva do prosjačkog štapa i nazad – poznati muzičari gubitnici

Životinjske vrste koje smo spasli od izumiranja

Životinjske vrste koje smo spasli od izumiranja

1/3

Pored činjenice da  smo krivi za nestanak mnogih vrsta, mnoge smo i spasli od izumiranja, koje bi prirodno usledilo, da se ljudi nisu umešali. Pande bi izumrle, da ljudima nisu tako slatke – one čak ne mogu ni da se razmnožavaju bez pomoći ljudi, a ako u prirodnim uslovima uspeju da dobiju potomstvo, može se desiti da ga ubiju, jer nemaju osećaj za bebe svoje vrste. Evo još nekih vrsta, koje su opstale zahvaljujući ljudskoj brizi.

michael larosa 449701 unsplash 1 Životinjske vrste koje smo spasli od izumiranja

Hrčak

U prošlom veku, zoolozi su uhvatili nekoliko čudnih i retkih glodara u Siriji i nazvali ih sirijskim ili zlatnim hrčcima. Među njima je bila samo jedna ženka i zoolozi su uzgajili nekoliko generacija i povećali populaciju za koju se verovalo da je izumrla u divljini, pre nego što su ih slučajno pronašli. Svaki zlatni hrčak se danas može genetski povezati sa tom jednom jedinom ženkom i da nije bilo delovanja biologa, hrčci ne bi uopšte postojali.

Evropski bizon

Eropski bizon je najveća kopnena životinja u Evropi, ali je u potpunosti uništen u divljini zbog lova. Vojnici u Prvom svetskom ratu lovili su na stotine bizona zbog mesa, iako su bili u potpunosti svesni da su oni ugrožena vrsta. Poslednji divlji evropski bizon je upucan 1927. godine. Srećom, nekoliko ih je ostalo u zoološkim vrtovima. To je odmah privuklo pažnju nemačkog biologa Heinz Hecka. Heck nije hteo da dozvoli da evropski bizon nestane, pa je od preostalih dvanaest uzgajio oko 4.000 bizona, koji su ponovo vraćeni u divljinu. Nažalost, vrsta je jako osetljiva na niz bolesti i plodnost mužjaka se smanjuje, tako da evropski bizoni i dalje zahtevaju ljudsku pomoć da ih spase od izumiranja.

Wannabe TV

Editors choice