Najveće želje savremenog (mladog) sveta

Kako da upotrebiš bes kao pogonsko gorivo

Zašto vam uspeh izmiče

Miodrag Majić, autor romana “Deca zla”: Izvesno je da ćemo u dogledno vreme imati i igranu seriju po motivima ovog romana

Kad “prebaciš” iz ekstrovertnosti mladosti u introvertnost zrelosti

Ghosting, stop: Šta možeš da kažeš, umesto da samo nestaneš

Uznemirujuće stvari koje nikada nisi ni želeo da znaš o ženama

Rečenica kojom ćeš zavesti svaki znak u horoskopu

Uvidi koje treba da uvedeš u praksu do tridesete

Glavni izvori stresa + kako da njima upravljaš

Kako da podstakneš svoju kreativnost

Životne lekcije (koje se stalno zaboravljaju)

Jednostavna pravila za uspešan život

Šta se dešava sa tvojim telom kad previše spavaš

Čemu ti služi meditacija

Životinjske vrste koje smo spasli od izumiranja

Životinjske vrste koje smo spasli od izumiranja

1/3

Pored činjenice da  smo krivi za nestanak mnogih vrsta, mnoge smo i spasli od izumiranja, koje bi prirodno usledilo, da se ljudi nisu umešali. Pande bi izumrle, da ljudima nisu tako slatke – one čak ne mogu ni da se razmnožavaju bez pomoći ljudi, a ako u prirodnim uslovima uspeju da dobiju potomstvo, može se desiti da ga ubiju, jer nemaju osećaj za bebe svoje vrste. Evo još nekih vrsta, koje su opstale zahvaljujući ljudskoj brizi.

michael larosa 449701 unsplash 1 Životinjske vrste koje smo spasli od izumiranja

Hrčak

U prošlom veku, zoolozi su uhvatili nekoliko čudnih i retkih glodara u Siriji i nazvali ih sirijskim ili zlatnim hrčcima. Među njima je bila samo jedna ženka i zoolozi su uzgajili nekoliko generacija i povećali populaciju za koju se verovalo da je izumrla u divljini, pre nego što su ih slučajno pronašli. Svaki zlatni hrčak se danas može genetski povezati sa tom jednom jedinom ženkom i da nije bilo delovanja biologa, hrčci ne bi uopšte postojali.

Evropski bizon

Eropski bizon je najveća kopnena životinja u Evropi, ali je u potpunosti uništen u divljini zbog lova. Vojnici u Prvom svetskom ratu lovili su na stotine bizona zbog mesa, iako su bili u potpunosti svesni da su oni ugrožena vrsta. Poslednji divlji evropski bizon je upucan 1927. godine. Srećom, nekoliko ih je ostalo u zoološkim vrtovima. To je odmah privuklo pažnju nemačkog biologa Heinz Hecka. Heck nije hteo da dozvoli da evropski bizon nestane, pa je od preostalih dvanaest uzgajio oko 4.000 bizona, koji su ponovo vraćeni u divljinu. Nažalost, vrsta je jako osetljiva na niz bolesti i plodnost mužjaka se smanjuje, tako da evropski bizoni i dalje zahtevaju ljudsku pomoć da ih spase od izumiranja.

Wannabe TV

Editors choice