O adrenalinskoj zavisnosti kao problemu, govori se kada potreba za uzbuđenjem počne da remeti svakodnevne životne aktivnosti i međuljudske odnose, kada osoba počne da se stalno izlaže rizicima, ne vodeći računa o posledicama, kada se bukvalno kocka sa smrću i ne brine da će izgubiti. Tu životne vrednosti gube značaj, stabilnost, porodica i emotivni odnosi više ne znače ništa u poređenju sa strašću koju osećaju kada igraju na ivici provalije, izazivaju sudbinu i izgaraju u rizičnim aktivnostima svake vrste, zapostavljajući sve druge aspekte života. Tada bi trebalo da osoba sama prepozna problem, da se zapita zašto joj je sve u životu dosadno i nebitno i u čemu leže uzroci potrebe za uzbuđenjem, rizikom i stresom.
Za razliku od klasičnih oblika zavisnosti, gde lečenje uključuje potpunu apstinenciju (od alkohola i droge), adrenalinskim zavisnicima koji se prepuštaju ekstremnom rizikovanju u bavljenju ekstremnim sportovima preporučuje se svesno ograničavanje rizičnih aktivnosti i pronalaženje mere, kao i smanjenje stepena rizika, odnosno povećanje odgovornosti prilikom svake pripreme za neku ekstremnu aktivnost – pažljivo proveravanje opreme, poštovanje pravila i procedura, vođenje računa o vremenskim prilikama… Osim urednog spavanja i izbegavanja psihoaktivnih supstanci i energetskih napitaka, adenalinskim zaivisnicima se svakako preporučuje pomoć terapeuta, radi boljeg razumevanja sebe i postizanja ravnoteže između potrebe za rizikom i potebe za stabilnošću koju nameću životne odgovornosti u svim ostalim oblastima života.
Brankica Milošević
