Fizičke prednosti vežbanja su vam poznate, a takođe se mnogo govori i o benefitima za mentalno zdravlje, zbog pojačane proizvodnje „hormona sreće“ koji podižu i stabilizuju raspoloženje kada vežbate. Emocionalne prednosti vežbanja se ne ističu, jer spadaju u domen mentalnog zdravlja, a vidljivo je i jasno da su najbolji sportisti ne samo u vrhunskoj kondiciji, već da su i mentalno stabilni i zdravi.
Njihova disciplina i program vežbanja podržava njihovu mentalnu i emocionalnu stabilnost i obrnuto, a veza između duha i tela poznata je od davnina kroz popularnu latinsku izreku „Mens sana in corpore sano“ – u zdravom telu, zdrav duh.
Sportski duh se kali pod pritiskom – kao što se i mišići jačaju stalnim korišćenjem i podizanjem sve većih težina. U utakmicama, duelima, borbama i takmičenjima svih vrsta, sportisti moraju da razmišljaju jasno i kreativno, pod velikim pritiskom ciljeva i očekivanja. Oni najbolji koriste sve poznate tehnike i metode za održavanje mentalne i fizičke snage i zdravlja i poznate su im emocionalne prednosti vežbanja, jer dobro znaju i kakav pritisak stvaraju zahtevi takmičenja. I ponekad ne pobede brži, jači, spretniji i fizički spremniji, nego izdržljiviji i mentalno i emocionalno otporniji.
Pročitajte i ovo: Pešačenje – tajna kondicije i idealne težine
Kako navike u teratani pomažu da izgradite mentalnu i emocionalnu stabilnost
Vežbanje bilo koje vrste, ali pogotovu podizanje tegova, pod vašom je kontrolom, a i najmanji napredak je vidljiv i merljiv. I ovde počinju emocionalne prednosti vežbanja – to je nešto što vi sami radite, vi postavljate ciljeve i birate metode za napredak. Vi se suočavate sa nerealnim očekivanjima i shvatate da ne možete izgraditi mišiće za nedelju dana, preduzimate dugoročne strategijie i usvajate disciplinu i istrajnost. I tako, gradeći telo, gradite emocionalnu otpornost – vaspitavate sebe, a da toga možda i niste svesni.
Počeviši od razumnih očekivanja i podižući lestvicu malo po malo, uvodeći postepeno malo više od onog što vam je postalo lako i jednostavno, učite da izazivate sebe i pomerate granice i usvajate pozitivan stav prema iskoračivanju iz zone komfora.
Odmaravate i uviđate koliko napora možete podneti bez ugrožavanja svog zdravlja (povređivanja i iscrpljivanja) – učite da vodite računa o sebi. Postajete kreativni kada se ustalite u nekom načinu vežbanja i menjate, dodajete ili oduzimate neke elemente svog treninga. To može biti dodavanje novih vežbi, ili uvođenje drugih oblika treninga (plivanje, trčanje, bicikl) da biste proširili svoje vidike (van teretane), ili oduzimanje stvari na koje se previše oslanjate, kao što je slušanje muzike za vreme treninga ili vežbanje u poznatom okruženju.
Ne mora svaki trening da bude izazov, ali pet posto vremena ćete morati – i želeti – da se suočite sa onim što vas zaista stavlja na probu, nakon što ste 95 posto vremena proveli obavljajući fizičku pripremu. Emocionalne prednosti treninga ovde dolaze do izražaja. Kad naiđete na izazov, ne radi se samo o fizičkoj spremnosti i snazi, već i o mentalnoj i emocionalnoj. Teško da ćete se dokazati ako ne rizikujete i ako u startu podlegnete sumnji u sebe. Rizikujući (iako sumnjate), produbljujete svoje razumevanje za šta ste zaista sposobni.
Osobine koje podržavaju emocionalne prednosti vežbanja
Osobine koje su vam korisne u svakodnevnom životu, kao što je samosvest, prilagodljivost, istrajnost, podržavaju emocionalne prednosti treninga, dok zauzvrat, fizička postignuća podržavaju vaše emocionalno i mentalno zdravlje i podstiču kultivisanje pozitivnih osobina.
Samosvest se odnosi na to da znate ko ste i za šta se zalažete, da poznajete svoje vrednosti i da se oslanjate na sebe i da budete izdržljiviji – u životu i u sportu.
Prilagodljivost vam pomaže da se nosite sa promenama, da uviđate svoje greške i da iz njih učite, da budete svesniji i prisutniji. Samodisciplina i mentalna snaga nisu kranji cilj – to su sredstva koja vam pomažu da ostanete na svom putu.
Emocionalne prednosti vežbanja odnose se i na povratnu vezu – na fizičke izazove, koji vas mentalno osnažuju. Kada pomerate granice i izazivate sebe (kompleksnija vežba, više sesija ponavljanja, brži tempo), izlažete se nelagodnosti – ali ne odustajete i ne povlačite se, nego radite ono što radite, uprkos tome što ste na ivici izdržljivosti. Osećate želju da prestanete, ali ne prestajete – i tako gradite mentalni kapacitet izdržljivosti i postizanja ciljeva. Primate unutrašnje signale, osećanja kao što su strah, bes, sumnja i ne ignorišete ih, ona su tu, ali vi sediete sa njima i radite ono što radite.
Najteže stvari koje ćete raditi u životu odvijaće se van teretane, sportskih terena, trkačkih staza. Moraćete mnogo češće da se bavite teškim emocijama, nego teškim fizičkim izazovima. Ali dok vežbate i izazivate svoju snagu, pripremate se da te signale prepoznajete i da na njih odgovorite. Gradeći snagu i zdravlje svog tela, podržavate emocionalno i mentalno zdravlje i gradite snagu svog duha.
Pročitajte i ovo: Sposobnost samokontrole – kako da bolje upravljate svojim ponašanjem
Naslovna fotografija: pexels.com
Đorđe Đoković
