Ovu promenu ćete primetiti i sami, kad osetite potrebu da ono što posmatrate udaljite od očiju, kako biste bolje fokusirali. To se dešava zato što sočiva u našim očima menjaju oblik – iz ravnog u sferični – kako bi fokusirala stvari koje se nalaze blizu, a sa godinama ova sposobnost promene oblika počinje da slabi i da se gubi.
Konačnu sliku ne vidimo očima, nego mozgom
Oči prikupljaju informacije o onome što gledamo, a te informacije se šalju do mozga preko optičkog nerva. Svaki taj nerv u ljudskom oku sadrži između 770.000 i 1,7 miliona nervnih vlakana.
Tek kada informacije stignu do vizualnog korteksa, one se analiziraju, što rezultira time da vidimo neki objekat. Taj proces se odvija munjevitom brzinom, a oči (kao skupljači informacija) ipak igraju ključnu ulogu u viđenju nekog objekta.
Svakog dana trepnemo oko 15.000 puta
Treptanje obavljamo nesvesno, ali ipak možemo da odlučimo da trepnemo ili da pokušamo da što duže izdržimo, a da ne trepnemo, što ovu radnju svrstava u polu-prisilne funkcije.
Treptanje je izuzetno važna funkcija jer mehanički čisti površinu oka i „podmazuje“ je suzama, a ove suze pomažu da se oko nahrani kiseonikom. Takođe, suze imaju i značajna anti-bakterijska svojstva. Treptanje radi nalik na brisače vetrobrana – uklanja sve nečistoće i omogućava nam da vidimo jasno.
Oči su do sedme godine potpuno razvijene
Novorođene bebe imaju periferni vid i u prvim nedeljama života postepeno razvijaju sposobnost fokusiraja na objekt ili tačku ispred njih. Beba stara mesec dana, može da se usredsredi na objekate do tri metra udaljenosti. Kako dete raste, oči se usavršavaju i navikavaju na svet iz koga prikupljaju informacije.
Do sedme godine, naše oči su fiziološki potpuno razvijene, i jednako su delotvorne kao i oči odraslih. Problemi sa vidom se obično uoče u tom periodu, kad dete krene u školu.
Ponekad se dešava da oči promene boju u kasnijim godinama života, ali to nikako ne utiče na kvalitet vida.
Brankica Milošević
