Anatema na planove
Svaki pravi impulsivac ima u svom iskustvu sliku strahovite monolitnosti planova, koji se ruše poput kule od karata pravo na njegovu glavu, koju čudom izvlači živu ispod ruševina. Kad pomisli na to da nešto mora da isplanira, dođe mu da prvo obavi neki egzorcizam, ili makar da okadi po ćoškovima i prebaje protiv uroka, jer planovi su đavolje zamke. Naravno, mora se živeti sa nekakvim planovima, odnosno idejama o nekim narednim potezima i akcijama, ali okvirno je sasvim dovoljno precizno za njega. Ukoliko su planovi labaviji i neobavezniji, utoliko se impulsivac komotnije oseća i onda ne mora da se bavi podsvesnim sabotažama i da se meša u đavolja posla.
Kako da znam šta ću raditi sutra u ovo vreme?
Možda ću sutra raditi isto što i danas, ili isto što i mnogo prethodnih dana u vreme ručka ili odmora ili vikenda, a možda ću se prosvetliti. Da se nađemo sutra uveče? Da, da, svakako, ali molim te zovi me sutra da me podsetiš, ko zna u kakvom ću tripu da budem, ok?
I onda sutra stiže poziv podsećanja, a impulsivac ga odbije, jer je u romingu. To je taj trip.
