Može li se smatrati normalnim zato što se svima dešava?
Pa, ukoliko je stres svakodnevica ogromne većine normalnih ljudi, onda da.
Ponekad ste danima rasejani, jer ste opterećeni nekim ličnim ili porodičnim problemom, a ponekad nemate pojma zašto ste danima rasejani.
Šta god da je uzrok bagovanja, zaboravljanja i dezorijentacije, mozak vam šalje vrlo jasnu poruku – preopterećen je. Informacijama ili potisnutim sadržajima. Treba mu mir. Dobar san, rasterećenje od posla i briga, malo unutrašnje tišine, koju ne znamo kako da mu obezbedimo.
Bilo bi divno – ah koliko puta ste to pomislili – da imate neko dugme, pa da malo isključite mozak i da neko vreme uopšte ne razmišljate.
Na pravom ste tragu, sa ovom pomišlju. Dugme, doduše, ne postoji. Ali postoje načini da se malo isključite i rasteretite mozak, da malo uopšte ne razmišljate.
Alkohol i opijati ne pomažu, to ste verovatno već utvrdili. Promene vam percepciju i drugačije se osećate, ali od toga ne prestajete da razmišljate.
