Mislite da su potrebne velike, radikalne promene, koje će vam teško pasti, da biste se osećali bolje, mentalno i fizički? Ne. Ono što je teško, jeste usvajanje navika, ali savremeni svet prema svom haotičnom modelu toksičnosti, istovremeno nudi i protivotrov – postoje mikronavike, koje ćete lakše usvojiti, jer ne zahtevaju velika ulaganja ni vreme, ni energiju. Zahtevaju samo jedno – disciplinu. Instant recepti za užurbanost u kojoj živimo, nisu nedelotvorni, nego je potrebno primenjivati ih.

Da biste usvojili mikronavike, potrebno je da ih praktikujete svakodnevno, da biste ih usvojili i da bi postale deo vaše dnevne rutine. Jednom kad ih usvojite, a to znači kad prevaziđete otpor i samosabotažu koji se uvek javljaju kad pokušate da disciplinujete sebe, prepoznaćete dobrobiti ove kratke i efikasne dnevne prakse. 

Svakodnevni život je razbijen u fragmente, sadržaji koje konzumiramo uglavnom se nalaze na internetu, kratki su i intenzivni, kreirani tako da podržavaju način života potrošačkog društva, koje nema vremena ni za šta temeljno. Čitanje knjiga je prevaziđeno, a ako vas baš zanima književnost, imate audio-knjige, koje će vam čitati neko drugi, da vas zabavlja dok vi radite nešto drugo (dosadno). Savremen konzument više nije u stanju da gleda bez prekida film koji traje dva sata, jer ima problem da toliko dugo održava pažnju. Sve što se radi, deli se na segmente (mnogo ljudi mnogo više prati serije), obrazovanje se sa fakulteta preselilo na seminare, edukacije, radionice, pisma su postala mejlovi i poruke…

Dinamika života zahteva da jurimo menjajući sadržaje, prebacujući pažnju sa jednog na drugo, multitaskujući – i ne posvećujući se temeljno i duboko ničemu. Takav tempo „trenira“ nas da stalno tražimo nešto novo, da brzo gubimo pažnju i interesovanje i prelazimo sa jednog predmeta i sadržaja na drugi. Ova navika površnosti donosi trenutna zadovoljstva, dobijamo trenutne dopaminske stimulacije i živimo prilično kao zavisnici, pateći od poremećaja pažnje i poremećaja ličnosti, (ADHD, OCD, anksioznost, fobije, neroze), više nego ikada ranije. 

Možemo li ponovo dostići integraciju? Možemo li ponovo uživati u dugoj šetnji, tišini, samoći, čitanju, druženju samo sa jednom osobom – i, da li to uopšte želimo? Da li uviđate potrebu za sastavljanjem delova u celinu, da li shvatate potencijale holizma? 

U fragmentaciji leži potencijal za stvaranje, prilika da se delovi ponovo slože u koherentnu celinu. Kompleksan sistem teži da stvori vitalnost kojom postiže ravnotežu sa spoljašnjošću, a taj fenomen se naziva homeostaza, uspostavljanje stabilnosti. Kako da svesno i namerno uspostavite taj sistem, kako da ga izgradite od fragmenata kojima dnevno žonglirate i upravljate u svakodnevici? 

Mikronavike za makropromene

Početna postavka je da odredite ko želite da budete i šta hoćete da postignete, a zatim da taj identitet dekonstruišete u mikronavike, koje se mogu postepeno povećavati, kako ih usvajate, praktikujete i hvatate zamah. Zašto je teško sprovesti promenu? Ovaj proces vas dovodi u neravnotežu i bez obzira da li želite da nešto transformišete (ili promena svakako dolazi), nailazite na otpor. Promena remeti stabilno stanje na koje ste navikli, odnosno, zonu komofra, čak i onda kada ste sigurni da vas vodi ka pozitivnom ishodu. 

Aktiviranjem mikronavika, smanjujete taj otpor i stvarate osnovu za razvijanje korisnih i zdravih navika koje biste teško usvojili, kada biste krenuli sa radikalnim pristupom, sa velikim ulaganjem vremena i energije. Umesto da trčite trideset minuta da biste povratili kondiciju, možete početi tako što ćete obuti patike za trčanje. Jednom kada ova navika postane pouzdana, prelazite na sledeći nivo, koji bi mogao da bude hodanje do ulaznih vrata, ili silaženje niz stepenice (i vraćanje). 

Iskustvo jednog praktikanta uvođenja mikronavika počelo je sa pet sklekova, svakog jutra pre kafe. Posle godinu dana, uradio je 1.600 sklekova, broj koji inače nikada ne bi ni pokušao da dostigne, jer bi ga obeshrabrio. U toku druge godine udvostručio je napor i postigao oko 4.000 sklekova. Taj „zamah“ preneo se i na druge oblasti njegovog života i postigao je transformaciju praksom koja je zahtevala manje od minuta svakog dana. 

Како da počnete? 

Tako što ćete rešiti da svakog dana napredujete samo 1 posto. Do kraja jedne godine, postići ćete značajno poboljšanje od 37 puta. Tačno preračunato, dnevno vam je potrebno 9,6 minuta da napravite male velike pomake. 

Samo morate odlučiti da to uradite. Oslonite se na logiku. Možete li izdvojiti 9,6 minuta svog vremena za sopstveno poboljšanje, svakog dana svog života? Ako odlučite da ste sposobni da posvetite desetak minuta dnevno ličnoj dobrobiti, evo šta možete da radite: 

Čim se probudite – radite 2 minuta vežbe disanja kako biste uspostavili osnovnu smirenost na samom početku dana. Posvetite zatim 1 minut identifikaciji tri stvari zbog kojih ste zahvalni, koje su prošle dobro i koje želite da držite na umu. Sledeća 2 minuta bavite se intenzivnim vežbanjem, kao što je skakanje, ili čučnjevi. U toku podneva napravite pauzu od 2-6 minuta i za to vreme, ako je moguće, idite napolje. Ovih desetak minuta možete potrošiti i drugačije, možete gldeati tridesetak klipova na Tik Toku, na primer. Vi ste zbir svojih navika. Šta birate da sabirate? 

Imate priliku da obnovite svoj život iz temelja. Kada se mikronavike ukorene, možete povećati skalu onih koje imaju najbolji uticaj. Na kraju, postajete mirnija, zahvalnija osoba, koja bolje izgleda, bolje se oseća, duže drži pažnju i pozitivnije razmišlja. 

Primenite ovo sa svojim timom – podstičite mikropauze, trenutke svesnosti, poze moći, kraće sastanke, deljenje brzih pobeda. Identifikujte se kao kolektiv sa svojom svrhom i vrednostima, a zatim aktivirajte mikronavike koje će dovesti do tog identiteta. 

U mreži pozitivnih navika naći ćete prostor, energiju, slobodu. Umesto haosa i defragmentacije, stvorićete regenerativne sisteme, koji su veći od zbira svojih delova. 

Naslovna fotografija: instagram.com/gymclock

Brankica Milošević 

Comments