Predstavnici zdravorazumske medicinske škole kažu da je dovoljno da se ponašate onako kako vam telo nalaže, da biste bili zdravi – da izbegavate namirnice od kojih se osećate naduto, skače vam pritisak, boli vas želudac, da jedete kad ste gladni i pijete kad ste žedni, da ne trujete telo bilo kakvim preterivanjima (a dan posle će vam uvek jasno reći da ste preterali) i da se oslonite na mudrost umerenosti, radije nego da prečesto ispitujete svoje granice izdržljivosti.
Druga naučnička struja međutim, tvrdi da je kasno za ispijanje vode kad osetite žeđ – tada ste već skoro dehidrirali. Da li to znači da je kasno da jedemo, kad osetimo glad, ili da spavamo kad smo umorni i da treba da napravimo satnicu, gramažu i litražu koja uopšte ne vodi računa o tome kako se osećamo u kom trenutku, nego se samo drži tabele ispravnog i garantovano zdravog? Mislim da to nema mnogo smisla. Ali vi sami treba da preispitate i pronađete svoj smisao, poentu i način – u zdravom životu i ispijanju vode, kao i u svemu ostalom.
Za slučaj da su nam se osećaji i veze sa telom poremetili do te mere da smo se totalno dezorijentisali po pitanju količine vode koju treba da popijemo, naučnici nas upoznaju na simptome nedostatka vode i potrebu za unošenjem tečnosti.
Kad smo žedni (neverovatno!), kad su nam suva usta, osećamo vrtoglavicu i usporeni smo, kad nam je mokraća tamnije boje i jačeg mirisa. A opet, svi ovi simptomi mogu da budu znak nekih poremećaja u organizmu, kao što glavobolja može da bude znak da treba da posumnjamo na nedovoljnu hidriranost i da popijemo čašu vode, za svaki slučaj – ako prestane, možda je proradio lek protiv bolova, a možda i čaša vode sa kojom smo ga popili.
