Dakle, naše telo, koje hranimo i održavamo, komunicira putem različitih frekvencija i energetskih vibracija, a sve naše ćelije su u tom poslu, koji se odvija tako brzo i automatski, da mozak to ne može da isprati. On jedino registruje promene u organima. Zato je srce komunikativno napredniji organ, jer prima i reaguje na spoljašnje informacije pola sekunde pre svih drugih organa – utvrđeno je naučnim eksperimentom.
U ovome, savremena nauka podržava drevna znanja o energiji, koja smo uglavnom zaboravili.
Mnogo puta smo pročitali i čuli da je sve energija, ali toga smo najsvesniji u komunikaciji sa drugima. Oni nečim zrače i mi to nešto registrujemo kao prijatno i neprijatno, što je osnovna informacija o energiji koju emituju.
Komunikacija je razmena informacija, a ako se osnovne informacije primaju nesvesno, onda se nesvesno i razmenjuju, dok mi postajemo svesni samo odjeka obavljene komunikacije – baš kao što mozak registruje promene u organima.
