Dok čekamo, mi ćemo sesti. I pokušaćemo da pronađemo udoban položaj, da bismo mogli da opustimo mišiće, a to opet radimo u svrhu uštede energije. Koristićemo prečice i u svakom poznatom okruženju imaćemo razrađen sistem pokreta koje možemo da izvedemo u mestu – učinićemo sve što možemo da izbegnemo nepotrebno savijanje i koračanje i besciljne pokrete koji nisu efikasni i ne obavljaju nikakav zadatak.
Po tome ćete uvek na prvi pogled razlikovati – pa ne možemo da kažemo lenjivca, jer se zapravo radi o uštedi energije – dakle, razlikovaćemo racionalnog potrošača energije, od onog koji ima višak energije koja mu ne dozvoljava da miruje. Ovi što se razbacuju energijom, uvek radije stoje, čak pocupkuju dok stoje, koračaju napred – nazad, vrte se, krenu, pa se vrate, mašu rukama, dižu ton i obilno gestikuliraju i kreću se tako da se svakom poštenom štediši energije zavrti u glavi kad ih posmatra.
