Takođe, alkohol izlaže stresu našu jetru, čime onemogućava proizvodnju neophodne glukoze, koja deluje poput goriva koje pokreće sve ćelije u telu. Nedostatak glukoze se posebno loše odražava na moždane ćelije, jer one naročito zavise od ovog goriva.
Još jedan loš indirektni uticaj alkohola jeste ogleda se u uticaju na supstance koje ćelije u našem telu koriste u međusobnoj komunikaciji. Jedna od ovih supstanci jeste i prostaglandin koji je odgovoran za funkcionisanje receptora za bol, kao i za funkcionisanje mnogih drugih vitalnih telesnih sistema.
Glavni indirektni uticaj koji alkohol ima jeste izazivanje upale, usled čega dolazi do oticanja naših krvnih organa. To je i jedan od razloga zbog čega neki od nas i ne moraju da sačekaju jutro da bi pored mamurluka osetili i glavobolju. Alkohol hemijski ima slično dejstvo kao i droga – čini da se preterano znojite i crvenite, da vam srce ubrzano lupa i izaziva mučninu u stomaku. Ukoliko se kritčna količina acetaldehida nataloži u vašem telu, neizbežno dolazi i do povraćanja.
Kako sprečiti pojavu glavobolje povezane sa mamurlukom?
Kao što zna svako ko nije potpuni početnik, alkohol ne treba konzumirati na prazan stomak, a ako ste namerili da provedete raspojasano veče, najpre pojedite jak obrok koji obiluje mastima. I sami ste primetili kako na slavama i svečanostima gde se dosta jede, može i mnogo više da se popije i da se popijena količina bolje podnosi, to jest, izaziva manje poseldice. To je zato što masna hrana oblaže stomak i usporava apsorpciju alkohola i puna je ugljenih hidrata, koji se, kada se jednom nađu u našem organizmu, pretvaraju u neophodnu glukozu. Na taj način se zapravo dobija dodatna zaliha šećera čiji bi se nivo inače, usled dejstva alkohola smanjio.
