Ne možeš da imaš samo dobra iskustva, da izbegavaš i zaobilaziš bol, gubitak, zbunjenost, strah, sumnju u sebe, izneverenost i povređivanje. Prosto, biti ljudsko biće, znači povremeno nagarbusiti čak i u onim domenima, u kojima obično imamo sreće.
Koncept pakla – večnih muka u zagrobnom životu, opstao je na ljudskoj svesti o tome koliko su životne muke teške i na strahu da se one zaista ne prekidaju sa prekidanjem življenja, već se beskrajno nastavljaju, intenzitetom koga smo naučili da se plašimo.
Lako možemo da zamislimo pakao. Samo se setimo kako je bilo poslednji put kad nas je danima nešto bolelo. Ili je bolelo nekoga kome nismo mogli da prekratimo muke.
