Probleme sa mentalnim zdravljemo može imati svako i bilo ko – nema ograničenja u uzrastu, socijalnom statusu, fizičkom zdravlju – utiču na ljude bez obzira na njihova politička i verska uverenja, ne diskriminišu nikoga ni po kojoj osnovi. Ali, ne treba zanemariti činjenicu da razlika postoji – na štetu muškog roda. Naime, muškarci se mnogo više muče sa mentalnim problemima, nego žene. Zašto je to tako?
Pre svega, zato što je manje verovatno da će muškarac zatražiti pomoć, kada iskusi psihološke probleme, što znači da je manje verovatno i da će ići kod terapeuta, ili piti odgovarajuće lekove. Veća je verovatnoća da će počiniti neko nasilje (nad sobom ili drugima) i da će se ponašati destruktivno i tonuti sve dublje. Da razmotrimo muške zablude o mentalnom zdravlju:
View this post on Instagram
Kako rod utiče na pitanja mentalnog zdravlja
Pošto i muškarci i žene doživljavaju psihološke probleme, moglo bi delovati seksistički, ili stereotipno implicirati da je jednima gore nego drugima. Ali, postoje podaci koji sugerišu da se muškarci bore sa mentalnim zdravljem na drugačiji način od žena i to na način koji ima razorne posledice – kao što je, na primer, stopa samoubistva. Ona je četiri puta veća kod muškaraca, iako je dijagnoza depresije duplo češća kod žena, iz čega se vidi kako muškarci pristupaju mentalnom zdravlju – previše njih pati u tišini, pokušava da „stisne zube“ i da se „muški“ izbori sa tim, a taj način očigledno ne donosi nikakve, osim katastrofalnih rezultata.
U savremenom svetu i ovaj stereotip se menja, ali on je duboko ukorenjen i stvara otpor prema priznavanju da nešto nije u redu – genetski nasleđen teret uverenja da je muškarac jak, nepobediv i sposoban da rešava stvari, ima toksično i ograničavajuće dejstvo, zbog koga muškarci ne traže pomoć kada im je zaista potrebna.
Uobičajene muške zablude o mentalnom zdravlju
Muškarci bi mogli da poboljšaju svoje razumevanje i brigu o mentalnom zdravlju, učeći od žena jednostavnu stvar – razgovaranje o svojim problemima. Žene su socijalizovane (i senzibilisane) da podržavaju jedna drugu, dele emocije i da traže pomoć kad im je potrebna, dok su muškarci socijalizovani tako da cene čvrstinu, snagu, disciplinu, hrabrost. Oni zato gledaju na osećanja kao na slabost, a odlazak kod terapeuta vide kao poraz (poludeo sam, nisam mogao ovo sam da shvatim, gotovo je sa mnom). Muškarci imaju otpor prema lekarima, jer ih vide kao neke nadmene tipove, koji će im reći kako treba da žive, dok u realnosti to uopšte nije tako. Terapeuti su tu da vas podrže u donošenju najboljih izbora, oni će vas slušati bez osuđivanja, davati predloge (i recepte), ali odnos sa terapeutom je pre svega saradnja i pružanje podrške vašim potrebama u skladu sa vašim životnim stilom.
Šta muškarci treba da nauče
Osim društvenog programiranja koje uči muškarce da očvrsnu i da ne traže pomoć u rešavanju svojih problema, takođe, postoji propust o edukaciji o tome kako mentalno zdravlje funkcioniše.
Pojedine kulturne poruke o psihološkim problemima mogu se pogrešno protumačiti, ostavljajući vas da verujete da su ljudi sa mentalnim problemima čudni, opasni, uvrnuti, sumnjivi. Možete verovati da su bolesti poput depresije i anksioznosti situacione i da se mogu rešiti podizanjem samopouzdanja (u teretani), ili da je teškoća da budete produktivni kada ste suočeni sa psihološkim problemima znak slabosti i opadanja muževnosti.
Muškarce treba bolje pripremati da se nose sa rešavanjem problema mentalnog zdravlja. Društvo jeste napravilo pomake u tom smislu i naveliko se popularizuje izražavanje emocija, ranjivost, prepoznavanje i prihvatanje osećanja, ali imamo da pređemo još veoma dug put, dok to ne postane praksa u muškom svetu. Kroz sport i druge vidove takmičenja, muškarci se uče da cene agresiju i moć, a depresija se kod muškaraca često ispoljava kao razdražljovst ili bes, tako da je teško prepoznati je i imenovati. Muškarce treba ohrabriti da shvate da anksioznost nije samo običan strah, već kliničko i medicinsko stanje, za koje treba tražiti rešenje kroz psihoterapiju i lekove.
Takođe, muškarci treba da nauče da vrednuju i obraćaju pažnju na svoj unutrašnji život, koji često zanemaruju, jer su fokusirani na spoljašnje vrednosti, poput postizanja statusa i zarađivanja novca. To su važne oblasti života, ali i one su na udaru, ako zanemarite svoj unutrašnji život i svoja psihološka i emotivna stanja.
View this post on Instagram
Šta da radite ako osećate da imate problema sa mentalnim zdravljem
Problemi se ne moraju ispoljiti tako drastično, ne morate „čuti glasove“ i imati halucinacije, ili se osećati progonjeno. Možda se prosto osećate tužno, bez energije, stalno imate osećaj teskobe i mučite se da pronađete motivaciju. Osećate da nemate kontrolu nad svojim životom, a ako vas nešto sprečava da živite svoj najbolji život svakog dana, onda to treba da istražite i promenite. Ako se tako osećate, potražite terapeuta. Rad sa profesionalcem obezbeđuje vam kvalitetnu negu, kroz koju možete mnogo naučiti o sebi i osnažiti svoje mentalne kapacitete.
Razgovarajte sa prijateljima
Žene to stalno rade – otvoreno pričaju sa prijateljicama o svojim problemima, nalaze sličnosti, razmenjuju savete i na svaki način podržavaju jedna drugu. Možda će vam biti teško da sa svojim prijateljima razgovarate na isti način, bojeći se ismevanja i osude, ali otvaranje može biti odluka koja spasava život, bukvalno. Kada delite i sarađujete sa bliskim osobama, stičete osećaj da niste sami, da imate više odgovora, opcija i strategija da pomognete sebi, da budete bolji prijatelji, partneri i bolje osobe. Pronalaženje zajedničkog jezika sa drugim muškarcima i prizanje da je to nešto sa čim ne morate da se suočavate sami, može napraviti veliku razliku za muškarce koji se muče, pokušavajući da ostanu čvrsti i ne pokleklnu. Grupe za podršku su odličan način da muškarci čuju druge muškarce i shvate koliko je olakšanje kada otkriju da nisu usamljeni u svojim problemima.
Naslovna fotografija: instagram.com/isek__
Brankica Milošević
