Cilj. Postavite cilj. To vam svi kažu. Treniranje jeste naporno (inače je bezveze), ali cilj! A šta ako mi taj cilj ne deluje više tako primamljivo. Da li sam prestao da u njega verujem? Ili nikad nisam ni verovao. Nekad se dogodi da i dalje verujem u cilj, ali nekako me ne “loži” kao ranije. Tako te nekako sve skuca i na kraju ti se povraća od fitnesa i zdravog života.
Sećanje. Uspomena. Pamtimo loše i gledamo da izbegnemo srodne prilike u budućnosti. Probao sam da vežbam. Krenuo sam na dijetu. Nije uspelo. Ta propast ostaje urezana kao uspomena. Što više takvih sećanja na loše, i cilj bledi, gubi privlačnost. Motivacija ne radi.
Pristupamo fitnesu kao nečem lošem. Muka koja je neophodna. Nužno zlo. Kako uopšte očekuješ da se motivacija “zalepi” za tebe, ako ti je vežbanje u startu mrsko. Lako je odustati, jer nemaš pozitivno iskustvo. Kad smo već kod toga, jedino su pozitivne misli put ka trajnoj motivaciji. Mali koraci su rešenje. Opredeli se za neki deo fitnesa koji ti je zabavan, koji ti se dopada, koji će ti obezbediti nova pozitivna iskustva. Na primer, napraviš neki novi recept. Zdrava hrana. Hej, ovo je ukusno! Nemoj da se trudiš da iz korena promeniš život ili navike. Nećeš uspeti. Ili ako hoćeš, nisi tip kome motivacija opada. Održivi fitnes, to je ono što ti je neophodno.
Vežbaj. Teško je, ali ćuti. Ne žali se. Ne usađuj u glavu loše uspomene. Seti se dobrog. “Dobro izgledaš” neko ti je dobacio, upamti to. Prošao si onaj prvi najteži napor i onda ti je bilo lepo. Taj trenutak zapamti. Nađi nešto što ti prija, neki novi ukus. Drži se toga.
Napuni baterije i samo pozitivno.
Ranko Trifković
