Ženama je lakše da se otvore za ljubav, jer se nikada nisu ni zatvarale na onaj način kako to čine muškarci. Nikada nisu morale da prestanu da se osećaju ranjivo, ili da se obraćaju roditeljima za pomoć i podršku, ili da se slamaju, raspadaju i plaču, jer niko ne misli da je to nenormalno i nedostojno.
Kakve veze ta priča ima sa (istočnjačkim) borilačkim veštinama? Pa, svake.
Borilačke veštine predstavljaju balans duha i tela kroz angažovanje muške energije. Sirovi porivi i brutalni zahtevi ovde su izglancani, kanalisani i disciplinovani.
Svaka istočnjačka borilačka veština temelji se na ratničkoj časti, filozofiji prihvatanja poraza jednako kao i pobede i energetskom balansu. Poštovanje protivnika i pravila borbe obuzdavaju poriv da nekog upljeskate, a najveća pobeda za treniranog borca jeste – da uopšte ne dođe do borbe.
