Depresija se ne pojavljuje odjednom, ne otvara se tlo pod vašim nogama da vas proguta, ne usisava vas crna rupa, ne skače vam na glavu iz zasede. Mada radi sve to, ali polako i neprimetno. Obuzima vas i preuzima. I to traje neko vreme. Kad stvari postanu dramatične i očigledne, kad se uplašite i potražite pomoć, kad se zapitate kako ste došli dotle, shvatite da se to dešava već godinama. Razvijalo se i raslo, dok ste bili zauzeti drugim stvarima, pokušavajući da živite i funkcionišete kao sav normalan svet. Dotle se depresija instalirala u vaš sistem i podrivala vas u vašim pokušajima i niste shvatali protiv čega ili zašta se borite, zašto ste tako često toliko umorni, bezvoljni, malodušni i na ivici da odustanete od svih pokušaja. Signali depresije nisu uključili vaš alarm, zato što su tako uobičajeni i toliki ljudi se stalno bore sa istim stvarima, a nisu depresivni, nego traže sebe, padaju i ustaju i nastavljaju. Valjda je to koncept životne borbe koju svi vodimo i koja nije usmerena samo na okolnosti, nego i na unutrašnja stanja, slabosti i padove koje pokušavamo da prebrodimo i često uspevamo. Ali depresija vas lagano uvlači sve dublje, oduzimajući vam volju da nastavljate da se borite i kad shvatite da gotovo da i niste živi i da ste u dubokoj depresiji, jasno vam je da se već duže vreme tako osećate i da to je to osećanje i stanje raslo, dok nije prevazišlo vaše sposobnosti da sa tim izađete na kraj.
Nemate mišljenje i stav ni o čemu
Ne možete istovremeno biti ekspresivni i depresivni. Apsorbujuća snaga depresije oduzima vam izraz, pokret ka spoljnom svetu, primanje i reagovanje, razmenu, interakciju – na svim nivoima. Kad potražite svoje mišljenje, svoj stav o nečemu, ne pronađete ništa i brzo pređete preko toga, jer to verovatno uopšte nije ni važno, čim nemate nikakvo mišljenje. Zapravo, nemate dovoljno energije koju bi uložili u razmišljanje i formiranje stava. Posle nekog vremena, kad postanete stvarno umorni od svega, shvatate da vam uopšte ništa i nije važno. Kako biste imali mišljenje i stav o bilo čemu, kad je sve nevažno i besmisleno? Ali pre nego što stignete dotle, pre nego što napredujete u depresiji do besmisla, često ćete izgovarati sledeću rečenicu: “Baš me briga!”
