Baš me briga
Kad neko opisuje osobu koju ništa ne uznemirava, flegmatična je i “boli je uvo za sve” opisuje jedan od simptoma depresije, koje ne prepoznajemo, jer verujemo da je flegmatičnost vrlina i ne vidimo da samo predstavlja masku, iza koje se krije ranjivost. Kad vas baš briga, to u “prevodu” znači da vam ni do čega nije stalo, da vam ništa nije važno i da se kotrljate, ubrzavajući ka dnu, gde ćete se susresti sa besmislom i beznađem.
Ne znate šta hoćete
Što smatrate sasvim legitimnim, uobičajenim i normalnim, jer niko ne zna šta hoće, dok ne sazna šta hoće. Toliko smo navikli da ne znamo šta hoćemo, da to ne vidimo kao znak koji nas upozorava na stanje našeg mentalnog zdravlja, nego kao uobičajeno kidanje između loših izbora, kao pritisak okolnosti u kojima smo se našli, redovno stanje iz koga povremeno izađemo donoseći odluku makar na osnovu onoga što sigurno nećemo, odnosno, birajući između dva zla. Ali to nije normalno. Nije zdravo. Izbor između dva zla (ili više njih) nije nikakav izobor, a naša svest je sužena i mi smo odsečeni od svoje suštine ako ne vidimo ni jedan dobar izbor. Kad ne umete da odgovorite na pitanje šta biste želeli u ovom trenutku, šta bi vas spaslo, povelo vas putem kojim želite da idete, šta bi vas usrećilo – sigurno ste vrlo blizu besmisla.
