Narcis i njegova ljubav prema samom sebi spada u stare seksološke mitove. Videvši svoj odraz u vodi, zaljubio se u samog sebe i umro od čežnje i neuzvraćene ljubavi. Bogovi su njegov leš pretvorili u cvet i dali mu njegovo ime. Po njemu, ime nosi i psihološki poremećaj- narcizam. Ustanovio ga je Havelok Elis 1898.godine, a karakterišu ga ekstremna opsednutost samim sobom, preterani osećaj važnosti i potreba za pažnjom i divljenjem drugih. Osim preuveličane slike o samom sebi i zavisnosti o fantazmu, narcizam karakterišu i neuobičajena mirnoća i vanredna pribranost, koje se mogu uzdrmati samo kada je ugroženo narcisističko samopouzdanje.
Prema Sigmundu Frojdu narcizam je normalan stupanj u razvoju deteta, ali smatra se poremećajem kada se pojavi posle puberteta. Kao sinonimi za narcisoidnu osobu koriste se termini: samodopadljiv, samoljubiv, tašt, sujetan, hvalisav a često i sebičan, nadmen i uobražen.
