Autentičnost je pečat na vašoj ličnosti, koji potvrđuje da ste original, a ne falsifikat. Ponekad izgleda da je lakše i mudrije pritajiti se i prikloniti nekom šablonu u koji se ne uklapamo, a izbor maski je obilan i dostupan. Ponekad je zabavno izazivati okolinu svojom autentičnošću, a ponekad je potrebno zavući se pod kamen i kameleonisati. Kalkulisati i manipulisati onim što jesmo, prikazujući čas ovo, čas ono prigodno ili buntovničko lice, suviše je komplikovano, ali predstavlja izazov. One koji su uvek ono što jesu, ovakve kalkulacije užasno smaraju – oni teže da pojednostave život, jer je i inače dovoljno komplikovan i mnogo je praktičnije ništa ne glumatati, ne zato što misle da su tako bolji od ostalih, nego zato što je praktičnije.
Biti ono što jesi je postignuće
Kad prođete deo napornog puta na kome ste se bavili samospoznajom, integrisali različite delove sebe, rušili iluzije i razbijali usvojene mehanizme, da biste se nanovo sastavljali iz ruševina, shvatite da se taj posao nikako ne završava, ali da s vremenom i iskustvom postaje malo lakši – obavljate ga brže i efikasnije. Oni koji se ne bave unutrašnjim uređenjem i reorganizacijom, već utvrđuju svoje granice, dižu jače zidove, budže svoje oklope i pojačavaju naoružanje, takođe imaju mnogo posla – koji s vremenom ne postaje lakši, nego teži. Jer autentična ličnost je prilagodljivija, iako to možda deluje kao apsurd – kad ste centrirani u svojoj suštini, vi niste kruti i nesavitljivi, već elastični, protočni i eterični. Ne osećate se ugroženo i ni od čega se ne branite, pa je zato svaka komunikacija jasnija i jednostavnija. U vašem sistemu caruje biće, a ne ego i to vam dozvoljava da se prilagođavate, bez glume, bez izneveravanja sopstvenih vrednosti i bez mnogo galame oko principa. Biću nije stalo do principa, njima se služi ego, oni su kočevi pobodeni na granicama ličnosti i ako ih zanemarite, odbacite, počupate, osećaćete se pregaženo, poraženo, poharano. Principi su poput eksera kojima ste prikucani za raspeće svog života. Ukoliko ih nema, ego nema čime da vas zakucava i sputava da se pokrenete i da vas drži u ubeđenju da treba da budete priheftani za krst koji nosite. Autentičan čovek je slobodan od iluzija, rasterećen od tovara gluposti, predrasuda i šablona življenja. Svestan onoga što je postigao, shvata da jedino može da nastavi putem postignuća – pojednostavljenja, poštenja, razobličenja. Kad ga spopadne strah i učini mu se da treba da zažmuri, da se prikloni mračnim ilzijiama većine, jer deluju veće i jače od slabašne svetlosti njegove samospoznaje, on pokuša da se bavi kameleonstvom, manipulacijama i kalkulacijama i – shvati da je za to potrebna veština i praksa koju nema i da mu je mnogo bezbolnije, jednostavnije i praktičnije da i dalje bude ono što jeste.
