To dolazi sa kanalisanjem dnevnog stresa – tridesetoro dece u odeljenju o kojima treba da brineš, koje treba da upoznaš, shvatiš, nađeš prema svakome pravi pristup, uspostaviš sa svima neki odnos i naučiš ih nečemu. Da bi uspela u tome, osoba mora da bude veoma koncentrisana, veoma smirena, svesna i prisutna – i nesebična. Da bi obuhvatila svojom pažnjom toliku decu, dobra učiteljica mora da “razredi” svoj ego i preko krajnjih granica. Ona svu decu podžava i voli, a ako neku voli malo više od ostalih, to joj niko ne zamera. Ona je model, uzor, mentor, neko koga deca obožavaju i pamte celog života i ona je svesna svog uticaja na njih. A za to je potrebno mnogo stvarnog samopouzdanja i požrtvovanja. Rad sa decom utiče na čitav njen život, oplemenjuje je i održava vitalnom i radoznalom – ona stalno uči. Ona voli svoj posao iako joj je posao često preči od njenog ličnog života, ispunjena je i ostvarena i uopšte ne očekuje da joj neko izrazi zahvalnost ili uruči posebna priznanja za njen rad. Ona se daje i rezultate svog rada vidi na iskrenim dečijim licima, u njihovim otvorenim srcima, zbog kojih je ona bolja osoba nego što bi bila radeći neki drugi posao.
I šta to znači za tebe, srećnika koga je prihvatila kao svog partnera, svog čoveka, svoju ljubav?
Ti dobijaš izgrađenu osobu, sa najvišim vrednostima i principima. Doslednu, brižnu, odanu i posvećenu. Ona prirodno stavlja tebe ispred sebe, ona je na tvojoj strani apsolutno i nikada neće prestati da veruje u tebe, da te inspiriše i motiviše. Ona je programirana da nikada ne odustaje od ljudi, da uvek vidi šansu, mogućnost i način, ona veruje u tebe nepokolebljivo i navija za tebe svim srcem.
