Dragi dnevniče, od danas prestajem da pijem.
Prestao sam ja još sinoć, ali ne sećam se kad. Ne znam doduše ni zašto sam ovako sav izgreban, trnje li je, mačka li je, lija li je, a za ovo crveno na vratu, nadam se da je šljiva. I da mi je nije napravio neki ortak da me zajebava.
Baja mi šalje neke nerazumljive poruke u inbox, isključio sam čet. Sve nešto šećeru, daj da te liznem, da vidim da li se topiš i tako neke gluposti. Čoveče, ne smem da ga pitam u čemu je fora, ima da me loži do sto jedan i nazad. Ma već me naložio. Uf. Ali ničeg se ne sećam. Prekid filma. To verovatno znači da sam se super proveo. A sigurno znači da se Baja proveo još bolje. Nemam pojma šta sam radio, a on neće da mi kaže, samo će da me vozi dok mu ne dosadi. Pitao sam Jelenu, ali ona kaže da je pokupila nekog tipa i otišla pre nego što su počele karaoke. Jao, nisam valjda pevao! Jao, verovatno jesam. A ako sam se dočepao mikrofona, sigurno nisam samo pevao, uf. Blam. U stvari, ne znam da li mi je veći blam što se ničeg ne sećam, ili što mogu da zamislim kako mora da sam se blamirao.
Au, maločas mi keva donela supicu i aspirin. Pitala me: “Bobane, sine, je l’ te sramota?” Samo sam klimao glavom kao somina neka. “To znači da je bila dobra pijanka”, kaže keva. I ona me zajebava. Pitam je da li sam je probudio kad sam došao, a ona me samo gleda. Onako ‘ladno.
“Nemaš pojma, je l’ da?”
“Znači, probudio sam te.”
“Doveo te Branimir. I pomogao mi da te smestim u krevet.”
Da, bre, u majici sam i gaćama. “Izvini kevo. A prevarilo me pivo.”
“Pivo, a? A da nije beton možda? Ne bih ja znala, nego Branimir kaže da si se malo izbetonirao, a ja sam ga pitala šta to tačno znači. A on mi kaže, teta Ružo, kad nemamo dovoljno para da pijemo celo veče, onda podelimo flašu votke uz pivo, brže se uradimo. To vam je beton. Kulturan momak Branimir, lepo objašnjava. Si ti Bobane znao šta radiš kad si rešio da se betoniraš?”
“Uf. Mislio sam da znam kad sam počeo. Al’ nemam ja kondiciju kao Baja, oni stalno betoniraju. Ja sam sezonski radnik.”
“Bobane, išla sam jutros kod lekara, skočio mi pritisak. I čovek me pita da li sam imala neki stres i ja mu ispričam. I pitam ga da li će da mi promeni terapiju, a on mi kaže, gospođa Ružo, poručite sinu da mu je lekar zabranio da pije. Zbog vašeg zdravlja.”
I okrete se carica i izađe. Mislim da sam zadnji put ovako pocrveneo u petom razredu, kad me provalila da joj mažnjavam kintu iz novčanika. Uši mi gore. Ruža ume da me pregazi kao tenk. Doduše i ovako sam pregažen.
Sad me tek sramota. A veliki sam dečko, dragi dnevniče.
