Veroljub Zmijanac je rođen 7. januara 1983. godine. Završio je Fakultet Organizacionih nauka, oprobao se u mnogobrojnim poslovima, osnovao je udruženje Aktivan život, internet potral Trčanje.rs, Beogradski trkački klub. Veroljub se redovno bavi trčanjem i triatlonom, suprug je i otac, a od ove godine svakodnevno pomaže drugim ljudima da postignu uspeh u karijeri, pronađu ljubav, predstave se drugima u boljem svetlu i imaju lepši pogled na život.
WANNABE MAN: Kada se kod nas pomene koučing, i dalje mnogo ljudi pomisli da je to privilegija bogatih i besposlenih, ili s druge strane -samo drugi naziv za psihoterapiju. Šta je zapravo koučing i kome je namenjen?
VEROLJUB ZMIJANAC: Zamislite da hoćete da naučite da igrate tenis. Možete otići u lokalno školsko dvorište i udarati lopticu o zid ili možete pozvati prijatelja da sa vama prebacuje lopticu preko mreže na terenu.
Ako stvarno hoćete da napredujete, pređete na sledeći nivo, možda ostvarite vrhunske rezultate ili jednostavno da uživate u Igri, verovatno će vam od koristiti biti pomoć na putu. Ta pomoć može doći od kouča.
Koučing vam može pomoći da:
– Steknete jasnu sliku kako želite da unapredite tenisko umeće kako biste uživali tokom igre
– Prebrodite skrivene izazove koji vas ometaju da dostignete nivo za koji ste sposobni
– Napokon dođete u kontakt sa inspiracijom kako biste “preuzeli reket u svoje ruke”
Jedna stvar je kod koučinga važna: kako je sadržaj koučinga vaša karijera, vaši odnosi, vaš lični brend, kouč vam ne može dati gotova rešenja, jer ste upravo vi ekspert za ove oblasti vašeg života, on vam pomaže da sami do njih dođete.
I to je to što se može reći o koučingu, jer magija koučinga se jedino može iskusiti.
Kome je namenjen? Svima sa kojima ovaj intervju rezonuje.
Svakodnevno govorimo kako ćemo sutra okrenuti novi list, međutim retko ko u tome uspe. Kada osetimo potrebu za promenom, odakle da počnemo i kako da istrajemo u toj nameri?
Početi od osećaja i svog srca. Da li je ta promena nešto što nam lepi maniri nalažu, nešto što “bi bilo lepo”, nešto što nam roditelji i dragi ljudi sugerišu?
Ili se stvarno opiremo i koprcamo u toj nepromeni. Vi već jeste ta “bolja” verzija koja ne može da dođe do videla jer ste se suviše vezali za identitet koji ste do sada nosili.
Daću vam lični primer. Kao mali imao sam problema sa plućima pa je moj identitet postao “Ja sam astmatičar”. Čak sam napravio i sajt “Astma. Pobedi je!” i tako postao najpoznatiji astmatičar-maratonac koji svojim primerom motiviše druge da žive aktivno i pored astme. Tek kada sam se odrekao tog identiteta, usledile su dubinske promene: moje telo je postalo snažno, napadi su prestali, rezultati na trčanju su se popravili, a vebsajt sam poklonio.
Evo još jedne situacije: dosadno vam je na poslu. Radite ga već godinama, novih izazova i učenja gotovo da nema. Nema izgleda da će se desiti nešto veliko što će biti ultimativno uzbudljivo. Plata je dobra, ali se neće menjati mnogo. Šefova pozicija? Neka hvala, dosta mi je stresa i ovde.
U stvari, vi već znate da se ništa sjajno neće dogoditi ako ostanete.
Naravno da je teško promeniti posao, ipak ovde ste etablirani kao ekspert, plata je dobra, sa kolegama i šefom ste postali i prijatelji. A i nije baš tako sjajno u Srbiji da svi čekaju samo vas da zaposle.
Ono što je sjajno u ovoj fiktivnoj situaciji jeste što vi već znate odgovor. Ništa se neće promeniti. I verovatno će samo još više boleti. I vi već znate koje korake je važno preduzeti.
Zašto se onda koprcamo, smišljajući hiljadu izgovora?
Zato što je trenutno cena ostajanja manja od cene koje biste morali da platite kada biste npr napustili posao (traženje nogog posla, privikavanje, mogućnost da ostanete bez prihoda, da vas napusti partner, da nemate da platite kredit).
Rešenja je na stotine. Možete čekati trenutak da dobijete otkaz (sigurno znate prijatelje koji su se preporodili nakon otkaza), razgovarati sa šefom, tražiti novi posao… Možete sačekati da vas posao toliko umrtvi da će se to odraziti na vaš izgled, brak, zdravlje… U svakom slučaju cena će narasti, pa ćete krenuti u promenu.
Odakle da počnemo? Početi od sada. Od toga šta jeste. Priznati šta jeste, bez koprcanja. Prestanite da dramite i da se žalite. Onda uraditi stvari koje već znate da treba da uradite.
Razgovarajte sa šefom, razgovarajte sa partnerom o vašoj vezi, upišite se u teretanu ili školu trčanja…
Većina ljudi na pitanje šta žele od svog života kažu da bi želeli da budu srećni. Postoji li magična formula za sreću?
Nemam pojma. (smeh) Ono u šta verujem jeste da postoji magija života koju ako osećamo kako struji kod nas, onda stvarno jesmo radost. Razigrana radost, to je nešto što možete videti kod dece. I vi to imate u sebi.
[ Ako upravo sada zastanete, duboko udahnete, pogledate unutra i ako vam se pri izdahu javi mali osmeh, eto je magija sreće ]
Mnogi konstantno razmišljaju o slici koju drugi imaju o njima. Da li je moguće promeniti je i poraditi na tome kako nas drugi doživljavaju?
Da. Samo tu treba biti jako obazriv. Da li na slici o sebi želimo da radimo zbog toga da bismo došli u kontakt sa ličnom istinom ili ćemo se menjati samo da bismo se dopali nekom drugom. Zamislite da imate 50 kilograma viška. Odmah sada, dok čitate ovo. Jednostavno zažmurite i osetite kako majica, košulja, pantalone, suknja postaju tesni. Uradite to odmah. Sada. Treba vam 20 sekundi za ovaj eksperiment.
Šta još osećate? Evo mojih senzacija: Teške butine, u stomaku nadimanje, upravo sam podrignuo, sporost u glavi, grče mi se ruke dok kucam…
Sada se protresite. Ustanite i protresite. Nema senzacija, ja sam onaj stari.
Pitanje je: Šta je važno?
Važno je “ja sam”. Ja sam vitalanost, lagan i fit. Iz te Istine, ide cela moja slika i to kako me drugi vide. Rad na slici o sebi jeste upravo dolazak u kontakt sa tom Istinom da vi jeste sjajni.
Uostalom drugi nikada i ne vide, to mi samo doživljavamo sebe kroz njihove oči.
Kažu kakve su nam misli takav nam je život. Koliko je moguće da se ukoliko smatramo da smo nesrećni, debeli, nevoljeni, nedovoljno plaćeni i slično, to stvarno odražava na naš život?
Ono što smatramo to i jeste. Ako ja kažem da sam debeo, ko mi može protivrečiti? Dijagnoza da sam anoreksičan? Misao se odrazila na moj život.
Psiholozi taj fenomen nazivaju “samoispunjavajućim proročanstvom”. I drugi sistemi kao što su: manifestacija, afirmacija, Tajna, Vortex, transurfing imaju svoja objašnjenja o tome kako misli kreiraju i spoljašnju realnost.
U koučingu posvećujemo pažnju ovim nekonstruktivnim uverenjima koje imamo o sebi i svetu i koja nas blokiraju da dođemo do naše suštine.
Završio si Fakultet Organizacionih Nauka i na početku se bavio drugim poslovima. Kako si došao na ideju da postaneš kouč i otkud ta potreba da pomogneš drugom?
Vršnjački koučing je program koji smo razvijali tokom 2011. godine u okviru rada u Aktivnom životu. Kada sam 2013. godine dobio poziv da govorim o ovome na konferenciji o poslovnoj primeni koučinga u Ljubljani, a kasnije i besplatnu edukaciju, bio je to znak da tema koučinga nije završena za mene.
Otkud potreba da se pomogne drugom? Ne trudim se da to razumem. Imam neku ludu ideju da sam u nekoj od prošlih inkarnacija uradio nešto ružno, pa da se u ovoj trudim da se pomognem ljudima kako bi me prihvatili i kako bih se osetio voljeno.
Trudim se da ne shvatam sebe previše ozbiljno i ujedno da posao koji obavljam, obavim vrhunski ozbiljno.
Osnivač si i internet portala Trčanje.rs, kao i Škole trčanja u Beogradskom trkačkom klubu. Koliko je fizička aktivnost važna ukoliko odlučimo da živimo zdravo i dobro se osećamo?
Ona je 100% važna. Ljudi odvajaju fizički plan od drugih životnih planova. Pa onda sabiraju: fizičko + emotivno + duhovno + (psihičko ili kakva god vam je podela) = 100% zdravlje. Ali nije tako, one postoje uvek zajedno i nisu odvojene.
Najlakši način da podignete svoju energiju i promenite stanje jeste fizička aktivnost. Gotovo svako od nas ima to iskustvo dobrog osećaja posle urađenog treninga, skijanja, plivanja, trčanja, joge, dizanja tegova…
Valja se prisećati ovog iskustva svakodnevno jer smo mi dizajnirani da se krećemo.
Od malena bavio si se sportom, a nedavno si i postao otac. Koji sport bi preporučio kao najbolji za decu?
Moram priznati da ovde stvarno nemam ekspertizu, pa bih možda ovo pitanje izbacio. Lično malog ćemo da pustimo da se igra što duže, pa onda neka proba što više pa šta mu se svidi.
Motivacija je verovatno najveća prepreka kada odlučimo bilo šta, od toga da počnemo da treniramo, zdravo se hranimo, pa sve do promene celokupnog životnog stila. Kako naći motivaciju?
Siguran sam da postoje tekstovi tipa “5 najboljih načina da ojačate motivaciju”, ali oni nisu nikome pomogli, zar ne? Milioni motivacionih fotografija i poruka na Facebook stranicama i Pinterest bordovima, ne rade posao.
Lično verujem da motivacija u stvari nikad i nije problem. Šta je za vas motivacija? Onaj osećaj ushićenja koji kaže: “Ja želim da nešto promenim” i ona hrabrost da se sebi kaže “Od sutra krećem”. Motivacija je i onih prvih 15-30 dana akcije kada nećete odustati. Takva motivacija dolazi u ciklusima u naš život. Ona je važna.
Upravo sam završio čitanje autobiografije Monike Seleš koja je posle napada nožem provela 10 godina boreći bitku sa kilogramima. Trenirala je i po 6 sati dnevno, radila sa najvećim svetskim stručnjacima, držala neviđene dijete da bi skinula višak kilograma koji su uticali na njeno zdravlje i rezultate na terenu. Da li je Monika bila motivisana? Jeste, ali je sabotirala sebe noćnim prejedanjem. 10 godina motivacije.
Namera. Ne želja. Ne odluka. Ne motivacija. Nego čista namera da se ima i bude ono što jeste.
A kako da znate Šta jeste? Jeste je ono Ja sam.
Kako do toga Ja sam? Evo mog načina: prihvatim da smo svi povezani. Kada smo svi povezani onda imamo sva moguća iskustva svih živih bića (Deluje radikalno, ali nema veze, važno je da meni radi posao. Možda ih nismo svesno doživeli ali duboko unutra imamo to iskustvo). Praktičan primer: dok radim tešku vežbu u teretani, pogledam i doživim mog druga Tomu Supervegana kako je snažan i sa kojom snagom diže tegove. Odjednom postoji: Ja sam jak. To je čista namera Ja sam.
Ono što je najbolje kada postoji namera da se bude onda više nema potrebe za pitanjima “Šta mi je potrebno da napravim ono što želim? Šta me sprečava u tome?”. Više nema prepreka.
Lenka Gatić
