O snovima je i te kako imao šta da kaže. Ali ne snovima koji se sanjaju i zaboravljaju, već onima koji su nam stalno u glavi, koji nas teraju da napredujemo ka uspehu, koji našu maštu čine “razuzdanom” da nas vodi putevima koji idu do vrha. Verovatno je govoreći o svojim snovima i željama, pogodio u stvari generalni stav svakoga od nas – nas koji sanjamo.
Ukoliko nešto možeš sanjati – možeš to i uraditi!
Prvo – razmišljaj. Drugo – veruj. Treće – sanjaj. I konačno – usudi se.
Smeh je vanvremenski, mašta ne može da ostari, snovi traju večno.
Mi stalno idemo napred, otvaramo nova vrata i radimo nove stvari zbog toga što smo radoznali. Radoznalost stalno vodi novim putevima.
Prepune učionice i poludnevne sesije u istima su tragično upropaštavanje našeg najvećeg resursa – umova naše dece.
Radije bih zabavljao ljude uz nadu da će nešto naučiti, nego ih učio nečemu sa nadom da će se zabaviti uz to.
