Više puta su mi rekli da nisam baš normalna čim gledam horor filmove i verovatno to jeste tačno, ali ja prosto volim da gledam ili čitam nešto što znam da će me do smrti uplašiti i naterati da se tripujem kao luda – to je jače od mene! I da, neću moći da spavam, plašiću se mraka i iznedadnih zvukova, ali valjda sam samo mazohista. Ili volim taj čudan adrenalin…
Kako god, dok sam tražila inspiraciju za tekst, naletela sam na ove kratke horor priče od kojih sam se zaista naježila. A naravno da sam ih čitala uveče, dok sam bila sama iako sam znala da se neću baš dobro osećati posle toga. O tome vam pričam. U svakom slučaju, ako delite sa mnom ovu čudnu ljubav prema stravi i užasu, sigurno ćete uživati u najkraćim, ali možda i najstrašnijim pričicama ikada! Upozorenje – možda ćete želeti da ostavite upaljeno svetlo ili makar da imate nekoga pored sebe…
“Poslednja stvar koju sam video bio je sat koji je pokazivao 12:07 pre nego što je zarila svoje duge trule nokte u moje grudi dok je drugom rukom htela da priguši moje krike. Uspravio sam se, shvativši da je sve bio samo san, ali kada sam video da sat pokazuje 12:06, čuo sam kako se vrata ormara otvaraju škripeći.”
“Moja sestra kaže da ju je mama ubila. Mama kaže da ja nemam sestru.”
“U mom telefonu je slika mene kako spavam. Živim sam.”
