Znate šta nas mnogo nervira? Kapiram da vas često nije briga šta nas mnogo nervira, jer nas koješta mnogo nervira i nikad ne prestajemo sa zahtevima i stalno ima još nešto čime smo nezadovoljne i što nas izbezumljuje. Dobro, nemoguće smo. Ali znate li zašto smo najčešće nemoguće? Znate, samo se pravite.
Zato što je sav posao na nama. O, ne mislim samo na glupe kućne poslove, koje neki od vas obavljaju i bolje i brže od nekih od nas, nije to. Nego ono drugo. Čak je i onima koji su osposobljeni za praktičnu svakodnevicu i zaista preuzimaju svoj deo obaveza, a često i naš, ponekad lakše da samo rade i ćute. Tako bar znaju da su korisni. I tako se drže podalje od svađe, jer neće reći ništa na šta ćemo mi skočiti kao ker na kosku.
Dakle, mislim na emotivni posao. Na svu onu osetljivost na atmosferu zategnutosti, na vašu mrzovolju, ma na obično mrštenje. Na to što ne volite da sa nama podelite svoja razmišljanja, strahovanja, očekivanja, nezadovoljstva i zadovoljstva. Pa smo posle mi dosadne što vas gledamo onako, kad mislimo da ne vidite i što vam prilazimo kad vi mislite da ste se ogradili nevidljivim zidom nedodirljivosti.
Kad nas pustite da pogađamo šta vam je, a mi nepopravljive, uvek mislimo da je nešto do nas, pa se trudimo da saznamo u čemu je stvar, ganjamo vas da razgovarate sa nama, a vi u stahu od svađe na pomolu ili izazovete tu svađu, ili se uvredite i ućutite i pustite nas da se krčkamo i pušimo.
Možda ne znate kako se osećate, ali znate da vam nisu sve koze na broju i možda vam je lakše da se ogradite i udaljite dok vam se ne popravi raspoloženje, ali to nije zdravo. Ni za vas, ni za odnos sa ženom. Znate, mi smo stručnjaci za iskopavanje potisnutih osećanja i jako bismo cenile da nas pustite da vam pomognemo da kopate.
