“Najbolji vođa je onaj za koga ljudi jedva znaju da postoji.
Sledeći po redu je vođa koji je voljen i cenjen
Pa onaj koga se svi plaše
A najgori onaj koji je omražen”
Lao Ce
Ne, neću početi da te bombardujem new age-inspirativnim automotivacionim citatima, ali ovaj nisam mogao da propustim.
Zašto si izgoreo posle mesec dana na poslu iz snova? Zar ti, tako dobar, mlad, pametan, vredan…? Kako si mogao da dopustiš da se stvari izmaknu kontroli?
Kako to da si neki uspešniji od drugih i zašto neke organizacije imaju zadovoljnije zaposlene od drugih?
Šta čoveka uopšte čini dobrim rukovodiocem? What puts a man in “manager”?
Mora biti da nije sve to samo u sastavu gena, poziciji zvezda pri tvom rođenju, podzemnih voda ili kućnom vaspitanju.
Nije sve ni u tom famoznom papiru što si na mišiće stekao tumbajući se po fakultetu.
Šta je s nama koji se nađemo u toj poziciji, a ne možemo da se oslonimo na ovu vrstu prethodnog iskustva. Predstavljamo nekoliko korisnih saveta koji su se iskristalisali kroz praksu dobrih menadžera.
Motiviši!
Dobar menadžer ne postavlja pitanja koja ne može da proveri. Zašto su radnici i dalje tu? Šta ih drži na ovom mestu, a da to nisu samo pare ili neki nevidljivi lepak?
Ono što čoveka pokreće jesu njegove vrednosti, i posao menadžera je da ih kod svojih zaposlenih prepozna.
Menadžer to ne radi gledanjem u kuglu ili korišćenjem specijalnih telepatskih sosobnosti. Svakodnevno se interesuje za to koliko su zadovoljni poslom. Greška koju svi mi nekad pravimo jeste da uzimamo stvari zdravo za gotovo, no najmanje ćemo pogrešiti ako pitamo.
Ne ispituj kao islednik, pokaži da ti je zaista stalo da se osete bolje na poslu. Saznaj koja su im interesovanja, šta ih “vozi”, u čemu su dobri, gde se prepoznaju. Ako im je porodica na prvom mestu, shvati koliko im je važno vreme da odbace klince do škole, ili da provedu s njima produženi vikend.
Uvek ističi koliko ceniš njihov trud i u tome budi direktan. Ovakav mali vid podrške može mnogo toga dobrog da donese. Jedan visoko motivisan član vodiće tome da se i grupa energetski popne na novi nivo.
Postavljanje ciljeva
Mani se velikih obećanja i očekivanja koja prevazilaze neke realne okvire. Mali, ohrabrujući koraci često su ono što je najplodonosniji pristup. Očekuj ipak, da se uvek postigne malo više od onog što spada u zonu komotnog.
Opet, ni ovde ne smeš da uzimaš stvari zdravo za gotovo, eksplicitno i otvoreno informiši radnike o onome što se od njih očekuje. To se ne mora poklapati sa tim kako oni vide celu situaciju. Fidbek treba da bude brz, usmeren na uspešnost u postizanju ciljeva. Očekuj od sebe i od drugih najviše profesionalne standarde.
Delegiranje odgovornosti
Počni od malih zadataka. Daj svojim zaposlenima priliku da se spetljaju tu i tamo. Malo po malo, zadaj im odgovornije stvari da odrade. Kasnije ćeš biti u prilici da ih “bilduješ” kroz davanje zadataka za koje će morati dodatno da se iscimaju nego što je uobičajeno. Po pravilu smo zadovoljniji kad obavljamo posao koji zahteva rad više od nula ganglija, te cilj nije samo profesionalni rast nego i veće zadovoljstvo poslom. Preuzmi odgovornost za greške svojih radnika, ali ne i njihove zasluge. Nauči nešto korisno iz svojih sopstvenih brljotina.
Efikasna komunikacija
Budi što jasniji, pitaj, ne pretpostavljaj, i predoči šta čuješ. Ne mešaj pozitivan i negativan fidbek. Vrata drži otvorenim – stavi do znanja da si dostupan za njihova pitanja i nedoumice.
Duh jednakosti
Da ne cepidlačimo oko toga šta kome “jednakost” i “ravnopravnost” znači, zajedno smo lepši, zajedno smo jači… – trudi se da tretiraš ljude podjednako. Budi dosledan. Najgore je da se u jednom momentu osetiš kao gonič robova, ili da takvu sliku dobiješ od svojih zaposlenih. Tretiraj ih kao prave osobe, koje imaju život i van radnih zaduženja. Gaji prijateljski stav. Uvek stavljaj sebe u njihovu poziciju, tako je najmanja šansa da ćeš pogrešiti.
Ivan Veljković
