Svi smo se bar nekad u životu uverili u lekovita dejstva meda i znamo da je to prirodni lek iz košnice. Lečenje medom stručno se naziva apiterapija, a popis svih njegovih lekovitih dejstava je dugačak. Med sadrži ugljene hidrate, aminokiseline, organske kiseline, enzime, vitamin B i redovnom upotrebom poboljšava stanje organizma i povećava otpornost na mnoge infekcije i bolesti. Iako smo upoznati sa njegovim hranljivim i blagotvornim delovanjem, naučnici i neki nutricionisti ne preporučuju med, i smatraju ga otrovom ukoliko se konzumira u velikim količinama.
Med se sastoji od monosaharidnih molekula glukoze i fruktoze što ga čini veoma kaloričnom hranom. Zbog toga se upozorava da ako se prekorači dozvoljena dnevna doza meda, on može da izazove komplikacije. Kao visokokalorična hrana, med oslobađa veliku količinu temperature, pa ako se pretera sa jelom može naglo da skoči temperatura. Takođe mogu se javiti aritmija, mučnina, stomačne tegobe.
Još jedna opasnost od meda javlja se usled njegove lake kvarljivosti.
Prilikom kupovine meda trebalo bi biti obazriv i uvek proveriti da li je dobro zatvoren.
Njegov površinski sloj može da se razredi ukoliko u teglu uđe vazduh, med upija vlagu i dolazi do fermentacije, odnosno može da se ukiseli.
Sve što je prirodno ne mora uvek da bude zdravije, tako i u slučaju meda. Med prolazi kroz jedan proces prerade, da bi se uklonili vosak, polen i nečistoće. Zbog toga vlada mišljenje da je zdraviji jer je prirodniji, što ne mora biti uvek tačno. Na tržistu postoji i sirovi med, ali njegova dejsta još nisu utvrđena.
Ukoliko ste na dijeti, med može biti zamena za šećer, ali nutricionisti upozoravaju da bi njegova količina trebalo da bude ograničena, jer je visokokalorična namirnica koja goji.
Mirjana Radojević
