Da li ste nekada posmatrali osobu koja boluje od hroničnog kašnjenja, kako se sprema da izađe i zaputi se tamo gde treba da stigne u dogovoreno vreme? Mušku osobu. Jer postoji razlika. Žene obično kasne jer ne znaju gde im je glava, a obaveze premašuju njihove organizacione sposobnosti, pa tako jurcaju pokušavajući da dostignu vreme kao na trci i uvek bivaju pobeđene.
Muškarac sa sindromom hroničnog kašnjenja je druga priča. Stizanje na vreme predstavlja obavezu, a obaveze smaraju. On uvek ima nešto što beskrajno voli da radi i što je u njegovom sistemu vrednosti jednostavno važnije od pristojnosti i poštovanja sopstvenog i tuđeg vremena. Njemu ne odgovara sistem linearnog vremena, jer on živi u krugovima. Potpuno opušteno će uživati u bubnjarskoj deonici sa novog albuma koji preslušava već danima do poslednje sekunde, a vi ćete biti zapanjeni njegovom sposobnošću da potpuno zaboravi na vreme.
