Da utvrdimo prvo šta ne znači biti osećajan:
Opijanje i zvanje bivše u alkoholisanom stanju i govorenje svih onih stvari koje je čeznula da čuje dok ste bili u vezi. To nije znak osećajnosti, nego slabosti, koja ima jedno precizno i nelepo ime – pičkopaćeništvo. Dakle, ni jedan oblik ove vrste patnje nije odlika osećajnog muškarca.
Postoji jedan poseban oblik osećajnosti, za koju su muškarci ubeđeni da je definicija njihovog senzitivnog srdašca, dok je zapravo definicija sebičnosti – a to je osetljivost na sopstvena osećanja i stanja.
Tu postoji kapacitet senzitivnosti, ali on nikada nije okrenut ka partnerki, jer ovom muškarcu ponašanje diktiraju njegova stanja i osećanja. On neće pokušati da prevaziđe svoj bes, ili zbunjenost, krivicu, nelagodnost ili ravnodušnost, ili šta ga je već obuzelo, da bi okrenuo svoje antene na spolja i uhvatio njene signale.
