Ako želite da se sa koloseka proseka prestrojite na duge pruge bogataša, moraćete mnogo da promenite svoje stavove i način razmišljanja. Bogati rezonuju drugačije, postupaju drugačije i osećaju se drugačije od prosečnih. Evo osnovnih razlika, prema kojima možete da se preispitate – ima li u vama materijala za bogataša?
Prosečni misle da je loše biti sebičan, bogati ovo smatraju vrlinom
Bogati nastoje sebi da ispune želje i olakšaju život, dok prosečni veruju da je to sebično i da bi bogatstvo trebalo da se troši za opšte dobro.
Bogati imaju logičan stav prema novcu, a prosečni emotivan
Prosečan čovek ne voli novac, jer smatra da je uzrok zla. Bogati smatraju da je siromaštvo izvor zla. Oni nastoje da uvećaju svoje dobro i ne razmišljaju o penziji.
Prosečan čovek radi za platu, bogati rade da ostvare sebe
Za prosečnog čoveka, novac je nešto što mu neko daje i to vrednovanje nikad nije ravno njegovom zalaganju – plata je ista, trudio se ti ili ne. Za bogate, novac dolazi na osnovu njihovog zalaganja, što se više trude da ostvare sebe, što više vrednuju svoje znanje i ulaganje, to više dobijaju.
Prosečni često ne vole svoj posao, bogati se poslom bave iz strasti
Prosečan čovek koji voli svoj posao, u svom okruženju je poznat kao entuzijasta – on radi bez nagrade, unapređenja i materijalne satisfakcije, a verovatno i sam smatra da je dovoljno što ima tu sreću da radi posao koji voli. Bogati drugačije pristupaju svojim strastima – oni ih visoko cene i uvek rade ono što vole, što ih ispunjava i čime se strastveno bave. Nagrada za strastveno ulaganje sebe i svih svojih sposobnosti u posao koji te zanima, ispunjava, zadovoljava i izaziva je – materijalni ekvivalent strasti.
