Možda mislimo da je glavni cilj potrošačkog društva da nam uzme pare. Da nas navede da stalno trošimo preko svojih mogućnosti i održi nas u zavisničkom položaju u odnosu na kredite, kamate, refinansiranja, odloženog plaćanja, dozvoljenog minusa. Ali kad se nađemo u tom položaju (a većinom se nalazimo) osećamo kao da nam neko pije krv na slamčicu i to sa našom dozvolom, osećamo se zarobljeno i posedovano. Izgleda da nam konzumerizam ipak uzima mnogo više od novca. Mi konzumiramo sistem potrošačkog društva, a potrošačko društvo konzumira nas. Našu vitalnu energiju, koju ulažemo da zatvorimo finansijske konstrukcije koje cure na sve strane, da isplatimo kredite, samo zato da bismo uzeli nove, da držimo korak sa ponudom tržišta, da nabavimo novo, koje prestaje da funkcioniše nekako baš tu, oko isteka garancije.
